EK: Kako za UKR upotrebiti zamrznuta privatna i državna sredstva Rusije

BRISEL – Evropska komisija je danas poslala državama članicama EU predlog o tome kako da se upotrebi zamrznuta imovina ruskih privatnih lica, ali i centralne ruske banke, za rekonstrukciju Ukrajine.

Kao što je jutros izjavila predsednica EK Ursula fon der Lajen, radi se o 19 milijardi evra sredstava privatnih lica, a sredstva ruske centralne banke iznose 300 milijardi evra.

Izvor iz Evropske komisije, koji nije hteo da bude imenovan, danas je objasnio da sama činjenica što su ta sredstva zamrznuta ne znači da ta sredstva mogu biti konfiskovana.

Govoreći o privatnim sredstvima, izvor iz Komisije kaže da je za to “potrebno da ova sredstva budu stavljena u vezu za počinjenim prekršajem”.

“Zbog toga Komisija pojačava zakonski okvir. Predlog je da kršenje sankcija bude prekršaj, kao što je Savet EU odlučio 28. novembra. Ova osnova, zajedno sa drugim direktivama EU koje su već usvojene ili koje će biti predložene uskoro, omogućava da se napravi veza između zaplene fondova i kršenja sankcija za privatna lica”, naglašava Komisija.

Što se tiče ruske centralne banke i njenih zamrznutih fondova, Komisija priznaje da je to daleko kompliciranije zbog toga što tu ulogu igra imunitet država.

Komisija predlaže državama članicama, na kratki rok, da kreiraju posebnu strukturu da aktivno upravljaju sa ovim fondovima i da se benefiti ostvareni od toga ulože za pomoć Ukrajini.

Prema proceni Komisije, radi se o 300 milijardi evra koji su imobilizirani u državama članicama.

Ali na dugi rok, i s obzirom na to što su sankcije privremene, Komisija kaže da ovi fondovi, na kraju moraju da se vrate vlasniku, u ovom slučaju ruskoj banci.

Da ne se bio fondovi vratili Rusiji kada za to bude uslova, kao mirovni dogovor, Komisija kaže da “u tom trenutku ovi fondovi treba da budu povezani za mirovnim dogovorom da bi Ukrajina mogla da dobije kompenzacije za napravljene štete”.

Aktivno upravljanje fondova ruske centralne banke donosi rizik za finansijsku stabilnost i Komisija priznaje da takav rizik postoji i da produžava da radi na ovome.

“Zbog toga smo bili veoma pažljivi u pokušajima da se identifikuju mogućnosti i to traži detaljni ispitivanje slučaja”, kaže komisijski izvor.

Konačno, Komisija priznaje da nije jednostavno da se realizira ovaj predlog i da je za to potrebna čvrsta podrška međunarodne zajednice.

Što se tiče konfiskacije sredstava, Komisija je priznala da zna za 300 milijardi evra koji su zamrznuti u EU i u zemljama G7, ali ne zna tačno koliko para ima u nekim državama članicama.

Sugeriše ovim državama članicama, koje nisu bile imenovane, da naprave napor i da izračunaju sume.

U vezi privatnih fondova, radi se o 19 milijardi evra u EU zemljama, ali “to ne znači da to može da bude konfiskovano, osim ako je vezano za kriminalom”, precizira izvor Komisije.

EK je prezentovala danas i drugi predlog za kreiranje Međunarodnog suda koji bi bio specijaliziran za zločin agresije, kako je Ukrajina tražila.

Preko ovog suda bi se tražila odgovornost za međunarodne zločine na svakom nivou. Za to, kažu u Komisiji, je potrebna podrška Ujedinjenih nacija i podrška zemalja iz G7.

Komisija predlaže da to bude ili ad hoc sud ili hibridni sud.

Kontakti sa SAD oko suda su zasad samo preliminarni, kaže Komisija.

Radna grupa zemalja G7 radi na tome, a Komisija najavljuje da će u decembru da predstavi svoj predlog za kreiranje posebnog suda.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.