U trendu

EK: Prigušen ekonomski rast u Srbiji i EU zbog ruske agresije na Ukrajinu

Ekonomski rast Srbije biće ove godine prigušen ekonomskim posledicama ruske agresije na Ukrajinu i dostići će 3,4 odsto nakon snažnih 7,4 odsto u 2021, predvidja Evropska komisija (EK) u danas objavljenim ekonomskim prognozama.

I u Evropskoj uniji rast realnog bruto domaćeg proizvoda (BDP) biće manji nego što se prognoziralo u prethodnim, jesenjim prognozama, a kao posledica novih izazova povezanih sa ratom u Ukrajini, navodi se u izveštaju „Prolećne ekonomske prognoze 2022: Ruska invazija test za ekonomsku otpornost EU“.

Kada je reč o Srbiji, na mnogo umereniji rast nego 2021, zemlja može da računa i sledeće godine, od 3,8 odsto.

EK ukazuje i na veliku neizvesnost i značajne rizike po rast ekonomije Srbije.

Analitičari očekuju da ekonomske posledice ruske agresije na Ukrajinu deluju na rast, posebno preko većih cena sirovina utičući na stvarni raspoloživi prihod i smanjenu dinamiku trgovine s glavnim trgovinskim partnerima Srbije u EU.

U prognozi se navodi da će rast uglavnom predvoditi privatna potrošnja i investicije a da će inflacija dostići vrhunac sredinom ove godine da bi potom od jeseni usporila.

Prognozira se i da će podržan manjim obimom fiskalnih mera i visokim nominalnim rastom BDP, deficit opšte države i odnos duga prema BDP zabeležiti dalje postepeno smanjenje u 2022. i 2023.

U delu izveštaja EK o Srbiji navodi se i da su perspektive rasta, s obzirom na rat u Ukrajini, podložne visokom stepenu neizvesnosti i rizicima.

Ukazuje se da bi veće i trajnije povećanje inflacije, zadržavanje ili prekoračenje nivoa iz marta tokom dužeg perioda, posebno zbog stalnog pritiska cena energije i hrane, moglo da dalje oslabi kupovnu moć i time oteža realnom rastu BDP više nego što se trenutno predvidja.

Rizik po ekonomski rast Srbije preti i od smanjenje izvoza, u odnosu na predvidjeni, zbog „uskih grla“ na strani ponude, naročito u EU.

S druge strane, navodi se u prognozi, veći „niršoring“ (nearshoring – izmeštanje poslovnih operacija u obližnje zemlje) mogao bi da ima pozitivne efekte na direktne strane investicije i izvoz Srbije.

Prolećnim ekonomski prognozama obuhvaćene su i drugi kandidati za EU, kao i neke zemlje van EU, uključujući Veliku Britaniju, Rusiju, SAD, Kinu.

Od zemalja iz okruženja, EK u Crnoj Gori ove godine očekuje rast od 3,8 odsto a u Severnoj Makedoniji od tri procenta.

Rast realnog BDP Evropske unije EK prognozira na 2,7 odsto u 2022. i 2,3 odsto u 2023. u odnosu na šest meseci ranije očekivanih četiri odnosno 2,8 odsto.

EK navodi da su pre rata u Ukrajini izgledi za EU ekonomiju bili bolji i ukazivali su na produženu i robusnu ekspanziju.

„Medjutim, ruska invazija na Ukrajinu postavila je nove izazove baš kada se EU oporavila od ekonomskih posledica pandemije“, navodi se u saopštenju EK.

Potpredsednik EK zadužen za ekonomiju u interesu gradjana Valdis Dombrovskis rekao je da ekonomija EU, „bez sumje“, ulazi u izazovni period zbog rata u Ukrajini i da će ekonomski rast biti mnogo prigušeniji nego što se ranije predvidjalo.

Dodao je da su, medjutim, ekonomski fundamenti EU solidni jer je, pre nego što je počeo rat, EU pošla putem snažnog oporavka i rasta.

Evropski komesar za ekonomiju Paolo Djentiloni rekao je na predstavljanju prognoza da ruska invazija Ukrajine nije prouzrokovala samo patnju i razaranje, već je delovala i na evropski ekonomski oporavak.

„Rat je doveo do skoka cena energije i daljih poremećaja u lancu snabdevanja, tako da će inflacija sada ostati viša na duži period“, rekao je Djentiloni.

Previdja se da će inflacija u EU porasti sa 2,9 odsto u 2021. na 6,8 odsto u 2022. i zatim se u 2023. vratiti na 3,2 odsto.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar