Ekonomisti različito o koncesiji beogradskog aerodroma
Ekonomisti različito ocenjuju efekte davanja u koncesiju beogradskog aerodroma „Nikola Tesla“ francuskoj kompaniji Vensi, jer jedni smatraju da država i aerodrom neće imati velike koristi od toga, dok drugi tvrde da će taj najam na 25 godina doprineti razvoju turizma i privrede.
Ekonomista Ivan Nikolić rekao je agenciji Beta da od budućeg koncesionara očekuje bolje upravljanje i povećanje kapaciteta za prihvat putnika.
„Jednokratni efekti su dobra postignuta cena. Dugoročni indirektni efekti su još važniji, jer će se povećati broj turista u Srbiji, time i potrošnja“, rekao je Nikolić.
Prema njegovim rečima, to će uticati na rast bruto domaćeg proizvoda u Srbiji.
Vlada Srbije saopštila je u subotu da je za budućeg koncesionara, posle raspisanog javnog poziv, izabrala francusku kompaniju Vensi erports, koja je ponudila 501 milion evra za upravljanje aerodromom i 732 miliona evra investicija, kao i godišnju taksu do 16 miliona evra.
Konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević rekao je agenciji Beta da „država Srbija koncesijom neće dobiti više nego što je već imala“.
On je rekao da bi investicije od 732 miliona evra, koje je ta kompanija obećala za beogradski aerodrom, morala da uloži i svaka druga firma da bi održala funkcionalnost aerodroma.
Ponuda Vensija, prema njegovim rečima, nije neki poseban uspeh i nije postignuta cena iznad očekivane, jer su akcije na berzi poskupele i ovih dana su vredele 1.500 dinara, što znači da je za aerodrom moglo da se dobije 430 miliona evra i da je ponudjen na prodaju preko berze.
Dodao je da postoji mogućnost da se novac koji će biti uplaćen u republički budžet, iskoristi za smanjenje javnog duga.
„To neće biti bolje plasiran novac, nego da je prepušteno aerodromu da posluje samostalno, a uz to postoji mogućnost i da se pola milijarde keša potroši na izbore“, rekao je Kovačević.
O koncesiji aerodroma, koji je 83 odsto u vlasništvu države i 17 odsto u svojini malih akcionara i nekih banaka, akcionari nisu imali prilike da odlučuju, ali jesu o manje važnim stvarima kao što su popusti na cene usluga ili o konverziji prava korišćenja 400 hektara zemlje u vlasništvo.
„Ne bi trebalo da iznenadi ako neko od malih vlasnika pokrene to pitanje, jer oni imaju pravo da se ne slože sa odlukom o koncesiji i traže da im se isplati vrednost akcija“, ocenio je Kovačević.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.