Ekonomisti za ukidanje zakona o smanjenju penzija, ali budžet će izdržati samo uz veće …
Ekonomisti podržavaju ukidanje zakona kojim su u Srbiji smanjene penzije 2014. godine, mada precizne računice još nema da li će to uzdrmati budžet, ali kao preduslov navode veće stope rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP).
Član Fiskalnog saveta Srbije Nikola Altiparmakov rekao je za Betu da su u septembru prošle godine sugerisali Vladi Srbije ukidanje „kriznog“ zakona o penzijama.
„Da bi mogli tačno da preračunamo šta će povećanje penzija značiti za budžet potrebno je prvo da vidimo kompletan predlog i da u toj ‘jednačini’ nemamo nepoznate“, rekao je Altiparmakov.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić rekao je da veruje da je odluka o ukidanju zakona o privremenom smanjenju penzija i o povećanju od oko osam do 13 odsto, u zavisnosti od visine penzije, doneta „posle temeljne računice“.
„Očekujem da su napravili temeljnu analizu i da su sve dobro odvagali pre nego što ukinu zakon kojim se privremeno uredjuje isplata penzija, kome je istekao rok krajem prošlegodine jer je donet 2014. godine na tri godine“, rekao je Savić.
Dodao je da je pretpostavlja da je „Vlada naučila lekciju jer budžet Srbije nije tako davno bio u deficitu“.
On je rekao da bi još jedan argument mogao da potkrepi tezu da je računica o povećanju penzija dobro izvedena, a to je „što Vučić (predsednik Srbije Aleksandar) ne daje lako pare“.
„U Srbiji se pare daju samo pred izbore, a ne očekujem ih skoro“, rekao je Savić.
Povećanje penzija u Srbiji, prema njegovim rečima nije sporno kada se ostvaruju visoke stope rasta BDP.
„Da bi penzije rasle i bile stabilne Srbiji su potrebne relativno visoke i stabilne stope rasta od četiri, pet, šest i više odsto u dužem vremenskom periodu, a ne da jedne godine bude tri odsto rast, druge jedan ili minus jedan“, rekao je Savić.
Srbija je tek 2016. godine prešla nivo rasta od pre krize 2008. godine što, kako je rekao, govori o njenoj ekonomskoj snazi i napretku.
„Kina je 40 godina u kontinuitetu imala dvocifrene stope rasta BDP, od 1978. godine do krizne 2008. godine“, rekao je Savić.
Saradnik Ekonomskog instituta u Beogradu Ivan Nikolić je ocenio da će se ukidanjem zakona o umanjenju penzija postići trostruki efekat – vraćanje u redovno stanje u isplati penzija, otklanjanje rizika da penzioneri tuže državu i davanje podsticaja domaćoj tražnji i rastu BDP-a
„Rast BDP-a ne može se podsticati samo preko investicija i izvoza već je potrebno uravnotežiti ga i sa rastom domaće tražnje“, rekao je Nikolić agenciji Beta.
Dodao je da mu se čini da je povećanje penzija odmereno i „dosta oprezno“ da ne bi ugrozilo stabilnlost javnih finansija.
Nikolić je rekao da je nejasno zašto se čeka kraj godine da bi se ukinuo zakon o umanjenju penzija, umesto „da se taj potecijal rasta potrošnje iskoristi ranije“.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.