Filip Vujanović i Mirko Cvetković o mreži rešenja za održivi razvoj
KOPAONIK – Bivši predsednik Crne Gore Filip Vujanović, ocenio je danas na Kopaonik biznis forumu da će uspeh svih u regionu koji se bave održivim razvojem izostati, ako ne budu postojale državne politike koje su mu posvećene.
„Državna politika nedovoljno je posvećena održivom razvoju. Unutar šest naših politika nemamo dovoljno saglasnosti da stvorimo državni ambijent saradnje u regionu“, ocenio je Vujanović na panelu „Zapadni Balkan: Mreža rešenja za održivi razvoj“.
Vujanović je istakao značaj odgovornog odnosa prema budućnosti i da je upravo zato važno poštovanje dogovora, posebno kada je reč o relacijama sa EU i onim koje se odnose na regionalno povezivanje.
Podsetio je na projekat partnerstva „Zapadni Balkan i EU“, nastao 2014. godine, a čiji je cilj bio da se napravi novi ambijent ZB koji će biti garant mira, a ne rizika.
„Ne mislim da smo rizik rata, iako je nedavni proces nesporazuma i nesreća ukazivao na rizik neprijatnosti, ali nismo dali dovoljno pokazatelja da idemo ka stabilnom miru. Pokazli smo se kao loš partner EU i da smo skloni da balkanski gledano optužimo EU za naše propuste“, rekao je Vujanović.
Bivši crnogorski zvaničnik ocenio je da je taj projekat EU koji se odnosio na ZB, pokazao izvanrednu inicijativu, angažovani su moćni eksperti i urađene dragocene studije… da su ga svi podržali i da je trebalo nastaviti u tom pravcu.
Prema njegovim rečima, onda je pokrenuta incijativa Otvoreni Balkan, koja nije inkluzivna za sve zemlje ZB, a zbog čega ćemo, ako u tom pravcu nastavi, i dalje gubiti energiju i novac.
Uz sve ćemo, kako je dodao, pokazivati i da nismo odgovoran partner.
Naglasio je da nije važno ko je na poziciji, važno je da poštuje svoj potpis.
Vujanović je naveo da je Zlatko Lagumdžija koji je nekada bio i ministar spoljnih poslova BiH, a koji je moderirao skupom, uvek vrednovao aktivnosti osvetljavanja potrebe regionale saradnje i stanja u regionu u ostvarenju ekonomskih efekata.
Bivši premijer Srbije Mirko Cvetković ocenio je na panelu da pojedine države nisu u situaciji da finansiraju stvari koje su povoljne za realizaciju 13 ciljeva održivog razvoja.
Smatra da kada se posmatra odnos prema temi održivog razvoja, izgleda kao da postoje dva stava.
„Jedan stav je da je Srbija kao zemlja koja ide ka EU, gde postoji niz klastera koji sadrže ciljeve održivog razvoja, postoji stav da će ti ciljevi biti postignuti kroz proces učlanjenja i da zbog toga nema potrebe da formira poseban dokument koji bi se bavio održivim razvojem“, rekao je Cvetković.
Sa druge strane, kaže, postoje i ozbiljni stavovi da to treba da bude deo posebne agende, odnosno da se usvoji kroz poseban dokument.
Prema njegovim rečima, najveći broj ciljeva vezanih za održivi razvoj vezuje se za klimatske promene koje su neminovne i dugoročne
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.