Fiskalni save: Jasnije izveštavati o trošenju budžetskih para
BEOGRAD – Fiskalni savet objavio je danas analizu završnih računa budžeta Srbije od 2002. do 2018. i u rezimeu preporučio državi da ubuduće jasnije i detaljnije izveštava Skupštinu o potrošnji iz državne kase.
Kažu da je dobro što je konačno ispunjena zakonska obaveza da se završni računi budžeta dostavljaju Skupštini, i ocenjuje da su ovi dokumenti bacili novo svetlo na vrednosti i strukturu javne potrošnje u Srbiji.
Nakon tri godine neobjavljivanja i 17 godina neusvajanja završnih računa u Narodnoj skupštini, ovi važni zakoni za period 2002-2018. godine ušli su u skupštinsku proceduru, podsećaju iz Fiskalnog saveta.
„Time je učinjen značajan korak ka unapređenju vođenja javnih finansija, pošto završni računi jedini prikazuju finalne, detaljne i sveobuhvatne podatke o izvršenju budžeta Srbije i samim tim omogućavaju njegovu najpouzdaniju analizu“, kažu u Savetu.
U smislu poboljšanja procesa izrade, trošenja i polaganja računa za potrošena sredstva, Fiskalni savet preporučuje smanjenje iznosa koji je dozvoljeno uključiti u budžetsku rezervu sa trenutnih 4 procenta projektovanih prihoda – na 1,5 odsto.
Zalaže se i za unapređenje izveštavanja o korišćenju tekuće budžetske rezerve, a smatra i da je potrebno objektivnije planirati vanbudžetske prihode indirektnih koristnika.
Savet smatra da je potrebno izveštavati o realizaciji vanbudžetskih prihoda tokom cele godine makar i sa, kako kažu, određenim kašnjenjem.
Preporuka Fiskalnog saveta je i da se prosvetne ustanove uključe u sistem izvršenja budžeta, kao i da se unapredi izveštavanje o probijanju plana pojedinačnih korisnika.
Savet primećuje u ovoj analizi da je potrošnja budžetskih korisnika osetno veća od sredstava koja su predstavljena u budžetskom planu i tekućim izveštajima.
„Iz završnih računa vidi se da postoji jedan deo potrošnje budžetskih organa koji nije obuhvaćen redovnim izveštavanjem i da on iznosi oko 570 miliona evra godišnje“, konstatuje se u rezimeu koji je Fiskalni savet objavio danas.
Ovo telo naglasilo je da postoje i vanbudžetski prihodi prosvetnih i socijalnih ustanova, a koje te ustanove, kako se navodi, koriste za finansiranje tekuće potrošnje, prvenstveno plata, robe i usluga.
Fiskalni savet upozorio je, takođe, i da završni računi budžeta treba da pruže informacije i razjasne po kom osnovu je država plaćala kazne i „penale“ što je, kako ocenjuje Savet, veliki i rastući iznos.
Primećeno je da i dalje u završnom računu, kada je reč o subvencijama za strane investitore, nije poznato ko su korisnici, kao i da kapitalne investicije nisu dovoljno transparentno prikazane, pa se kod nekih korisnika, kažu, ne vidi u šta je ulagano – već samo suma ulaganja.
Fiskalni savet ističe da u završnom računu nije navedeno za koja preduzeća su vršena plaćanja kroz aktivirane garancije i neto budžetske pozajmice.
Završni račun pokazuje da se veliki iznosi tokom godine potroše drugačije od usvojenog zakona o budžetu, navodi se u rezimeu i dodaje da je ta suma prošle godine bila 850 miliona evra.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.