FS predlaže povlačenje Predloga izmena zakona o penzijama

BEOGRAD – Fiskalni savet predlaže da se povuče Predlog izmena i dopuna zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, jer bi predloženo ukidanje formule usklađivanja penzija, kako kažu, ugrozilo predvidljivost koja karakteriše evropske penzijske sisteme i degradiralo penzijski sistem Srbije.

„Iako se predloženim izmenama opravdano ukida Zakon o privremenom smanjenju penzija do kraja septembra ove godine, Predlog zakona neće omogućiti povratak na regularno funkcionisanje penzijskog sistema već bi, naprotiv, doveo do urušavanja njegove predvidljivosti i integriteta“, navodi se u oceni Fiskalnog saveta (FS).

Suštinu problema, kako napominju, čine dve ključne predložene promene sistema – prvo, ukidanje formule i davanje diskrecione mogućnosti Vladi da odlučuje o usklađivanju penzija, i drugo, davanje diskrecione mogućnosti Vladi da isplaćuje „novčano uvećanje“ uz penziju.

Fiskalni savet navodi da se članom 9 Predloga zakona de facto ukida formula za usklađivanje penzija i Vladi daje diskreciono pravo da „propisima kojima se uređuje budžet i budžetski sistem“ odlučuje o uskladivanju penzija „do dostizanja finansijske održivosti sistema penzijskog i invalidskog osiguranja“.

„Međutim, nigde se u Predlogu zakona, niti u pratećim materijalima, ne definiše šta se podrazumeva pod pojmom finansijske održivosti… Mogućnost da Vlada odlučuje o usklađivanju penzija ‘do dostizanja finansijske održivosti sistema’, dakle u praksi znači davanje trajne nadležnosti Vladi da diskreciono odlučuje o usklađivanju penzija“, smatra FiskalnI savet.

Dodaju da je dominantna evropska praksa da se penzije uskladuju prema formuli koja predstavlja neku kombinaciju kretanja cena, kretanja zarada i privrednog rasta, što je ustaljena praksa i u Srbiji tokom prethodnih decenija otkada je uspostavljen javni penzijski sistem.

„Ukoliko namera zakonodavca nije bila da se de facto ukine formula za usklađivanje penzija onda je neophodno amandmanima promeniti ovu formulaciju i propisati da se, na primer, Vladi daje mogućnost da interveniše samo u slučajevima ugrožene penzijske stabilnosti, kada su penzije osetno iznad 11 odsto BDP-a i kada redovno usklađivanje prema propisanoj formuli ne bi bilo ekonomski održivo“, predlaže FS.

Savet, takođe, navodi da se članom 37 Predloga zakona predviđa da Vlada u „uslovima postojanja fiskalnog prostora“ diskreciono može odlučivati o uslovima, visini i dinamici isplate „novčanog iznosa kao uvećanja uz penziju“ i opredeli sredstva do „0,3 odsto BDP-a na godišnjem nivou“ za ovu namenu.

„Ovaj predlog je problematičan i kontraproduktivan po više osnova“, ocenjuje FS i dodaje da bi novčano uvećanje uz penziju podrilo integritet i principe na kojima sistem penzijskog i invalidskog osiguranja decenijama funkcioniše u Srbiji.

Podsećaju da se usvajanjem Zakona o osiguranju radnika 1922. godine Srbija priključila većini zemalja kontinentalne Evrope, koje su odlučile da prate primer Bizmarkove Nemačke i uvedu sistem penzijsko-invalidskog osiguranja koji pretpostavlja čvrstu vezu između uplaćenih doprinosa tokom radnog veka i visine penzije u starosti.

„Zakonodavac bi formalno deklarisani, i potpuno proizvoljni, budžetski limit od 0,3 odsto BDP-a u trenutnom Predlogu zakona mogao da po potrebi konstantno povećava u narednim godinama i da na taj način slabi vezu između uplaćenih doprinosa i visine penzije do te mere da se za određeni broj godina veza potpuno uruši i Srbija efektivno pređe na sistem socijalnih penzija gde većina osiguranika prima iste ili slične penzije, bez obzira na visinu zarada i trajanje radnog veka“,navode iz Fiskalnog saveta.

Prema mišljenju FS, novčano uvećanje uz penziju takođe krši principe odgovorne socijalne politike koja podrazumeva da se „ograničena budžetska sredstva odobravaju samo istinski materijalno ugroženim građanima, pri čemu je materijalnu ugroženost neophodno ustanoviti na nivou čitavog domaćinstva“.

„Nemoguće je socijalni status utvrditi samo na osnovu jednog izvora prihoda jednog
člana domaćinstva – što je intencija zakonodavca sa predlogom novčanog uvećanja uz penziju“, napominje FS.

Realtivno niska penzija, kako dodaju, može biti ishod dijametralno suprotnih socijalnih prilika – radnika koji je 40 godina radio nisko plaćene poslove, ili radnice koja usled situiranosti muža nije morala naporno da radi i ciljala je samo da ispuni minimalnih 15 godina radnog staža.

„Ukoliko je želja zakonodavca da se dodatno naglasi socijalna komponenta penzijskog sistema, jedini sistemski pristup da se to učini je povećanjem obuhvata i/ili povećanjem iznosa minimalne penzije“, zaključuje Fiskalni savet.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.