Građani i privrednici i dalje malo ulažu u inovacije
BEOGRAD – Godišnje istraživanje organizacije NALED pokazuje da građani Srbije sve više uviđaju koristi od inovacija, ali bi se teško odlučili da ulože novac u njihov razvoj.
Svaki drugi stanovnik Srbije ušteđevinu od 10.000 evra radije bi potrošio na kupovinu nekretnine, a tek svaki deseti bi investirao u inovativno preduzeće, rečeno je na današnjem predstavljanju Godišnjeg istraživanja stavova građana i privrede o inovacijama koje je sprovela ta organizacija.
Predstavnici NALED-a izneli su podatke da 46 odsto preduzetnika ne bi investiralo u startapove, iako smatraju da se isplati ulagati u domaće inovatore, dok 52 odsto građana smatra da će inovacije pozitivno uticati na njihov život, naovde ći da je se, u odnosu na prošlu godinu, povećava procenat građana koji bi prednost dali inovativnom proizvodu i kompanijama, ponekad i bez obzira na cenu.
„Rezultati istraživanja, kao i Globalnog indeksa inovativnosti, jasno nam ukazuju u kom pravcu treba dalje razvijati sistem inovacija u Srbiji. Pre svega, inovatorima moramo olakšati pristup finansiranju. NALED podržava ostvarenje tog cilja kroz program Startek (StarTeć), kroz koji ćemo dodeliti tri miliona dolara bespovratnih sredstava za 100 inovativnih biznisa“, rekao je direktor za konkurentnost i investicije u NALED-u Dušan Vasiljević.
Naglasio je da istovremeno treba raditi na većem povezivanju privrede i naučnih institucija radi razvoja inovacija, kao i na većoj vidljivosti inovativnih kompanija i njihovih rešenja.
„To će stvoriti uslove da imamo više rezultata u odnosu na to koliko se u Srbiji ulaže u inovacije“, ocenio je Vasiljević.
Rekao je da je 54 odsto privrednika došlo do inovacije modifikovanjem postojećeg rešenja, 31 procenat njih kopiranjem postojeće inovacije, a tek svaka deseta inovacija je potpuno nov proizvod.
Menadžerka za regulatornu reformu u NALED-u Irena Đorđević istakla je da su finansije za 41,5 odsto privrednika najveća prepreka za razvoj inovacija.
„Smanjen je udeo onih kojima su sopstvena sredstva glavni izvor finansiranja, ali ih je i dalje više od 80 procenata, dok se ostali oslanjaju na kredite, subvencije države, grantove, rodbinu i prijatelje. Za programe podrške u razvoju inovacija nije apliciralo čak 89 procenata privrednika, dok više od 93 odsto njih nije koristilo neku od poreskih olakšica i gotovo niko nije novac tražio kod biznis anđela, VC fondova i drugih alternativnih izvora“, rekla je Đorđevićeva.
Dodala je da je, ipak smanjen broj kompanija koje nemaju budžet za istraživanje i razvoj, te da je 10 odsto više firmi koje se digitalno transformišu.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.