Guverner HNB: Nastavak krize može ugroziti uvođenje evra
ZAGREB – Guverner Hrvatske narodne banke Boris Vujčić izjavio je da je tokom ove, pandemijske godine ojačalo raspoloženje građana za uvođenje evra, ali da bi nastavak krize mogao da ugrozi pristupanje Hrvatske zoni evra u predviđenom roku do 2023.
Prema rezultatima ankete Eurobarometra, koje je objavila HNB, 56 posto građana Hrvatske sada podržava uvođenje evra naspram prošlogodišnjih 49 posto, protiv je 42 odsto, a preostalih dva procenta je neopredeljeno.
„To nije čudno, vidi se kako je dobro, kada je vani loše vreme i vrlo hladno, biti unutra gde je toplije i imati više podrške, prvenstveno Evropske centralne banke (ECB) i drugih evropskih mehanizama. Tako da sada vidimo da većina ljudi u Hrvatskoj podržava uvođenje evra“, rekao je Vujčić, komentarišući podatke.
Guverner je ukratko opisao tok zamene gotovine u kunama za evre, koja će se, kaže obaviti u relativno kratkom periodu, s tim da će novčanice kuna za evro u HNB-u moći da se zamenjuju zauvek, piše riječki Novi list, a prenosi portal Seebiz.
Četiri meseca pre početka zamene valute, HNB će početi da snabdeva banke novčanicama evra, tri meseca uoči zvaničnog prelaska na evro će početi da im isporučuje kovanice, a mesec dana pre će krenuti sa opskrbom FINA-e i Hrvatske pošte evrima, te trgovina i preduzeća, kao i sa prodajom kompleta kovanog novca građanima koji žele da ih imajui.
Dve nedelje će trajati period dvojnog opticaja, odnosno nakon uvođenja evra moći će da se plaća sa obe valute, uz sprovođenje indirekten razmene gotovog novca u prodavnicama (kad se plati kunama, kusur će se dobijatii u evrima).
Nakon šest meseci po uvođenju, FINA i Hrvatska pošta će prestati sa menjanjem gotovog novca, dok će banke nastaviti taj posao još pola godine, s tim da u prvih šest meseci neće naplaćivati naknadu, a drugih šest meseci imaju to pravo. Nakon tog perioda, samo HNB će menjati kune za evro, opisao je Vujčić.
„Prvi mogući datum uvođenja evra je 1. januar 2023., ako u 2021. zadovoljimo pet nominalnih kriterijuma konvergencije i sprovedemo osam reformski mera u četiri oblasti na koje smo se obavezali. Kada bismo iduće godine to ispunili, onda bi u julu 2022. Savet EU ustanovilo da ispunjavamo uslove, pa bismo uveli evro u tom roku. Ako ne, onda se sve pomera za godinu dana“, upozorio je guverner.
Kriterijumi konvergencije odnose se na stopu inflacije, nivo kamata, ali i javni dug i deficit, pri čemu su ovi fiskalni parametri posebno pogođeni pandemijom.
Na pitanje novinara, šta ako Hrvatska u 2021. ipak probije kriterijimima zacrtan nivo budžetskog deficita od 3,0 posto BDP-a (pri čemu vlada planira minus od 2,9 posto pod uslovom privrednog rasta od 5,0 posto), odnosno koliko je onda realno da zemlja ostane na putanji najbržeg mogućeg uvođenja evra, Vujčić je odgovorio decidirano.
„Kriterijumi su vrlo jasni, oni su kvantitativni i ako se ne ispune, te godine se zemlja ne kvalifikuje za evro. Drugim rečima, ukoliko u 2021. ne bismo ostvarili budžetski deficit do 3,0 posto BDP-a, ne bismo se u 2021. kvalifikovali za evro. Nema tu prostora ni za raspravu, ni za tumačenje, ni za političke odluke, niti išta drugo“, poručio je on.
Neki poznavoci prilika ipak tvrde, da s obzirom na vanredne pandemijske uslove i novi talas lokdaunova, ne znači da se još poneko pravilo neće menjati u hodu. Da li će se i tu gledati kroz prste, pitanje je, ali iz centralne banke poručuju da je bolje ne oslanjati na takve interpretacije, već učiniti što god se može da se kriterijumi ispune, zaključuje Novi list.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.