U trendu

Guverneri: Rešavanje kriza košta puno, potrebna prevencija

BEČIĆI – Rešavanje ekonomskih kriza sve zemlje košta puno, zato je bitno raditi na sprečavanju kriza, a to naročito važi za manje zemlje kakve su u regionu Zapadnog Balkana, zaključak je guvernerskog panela u okviru Samita guvernera koji se danas počeo u Bečićima, kod Budve u Crnoj Gori.

Male zemlje nemaju luksuz da imaju svetsku valutu, moraju da vode računa o kursu, strukturnoj politici i svaku godinu s dobrim rezultatima trebalo bi da iskoriste za obezbeđivanje zaliha i jačanje ekonomije, poručili su guverneri regiona.

Najbolji vid prevencije, smatraju, jeste smanjenje javnog duga, sprovođenje strukturnih reformi i jačanje privrede.

Guverner Centralne banke Crne Gore Radoje Žugić ocenio je da ekonomije zemalja Zapadnog Balkana, da bi se zaštitile od potencijalne ekonomske krize, moraju više da ulažu u prevenciju i finansijsku edukaciju, da centralne banke sarađuju s komercijalnim bankama, ali i međusobno.

Žugić je kazao da je bankarski sistem Crne Gore danas stabilan, iako je prošla godina bila puna izazova.

“Imali smo izazovnu godinu, ali smo stabilnost bankarskog sistema značajno unapredili. Visina kamatne stope u procesu je blagog spuštanja, ali je i dalje visoka. Imali smo neadekvatno upravljenje rizicima, danas je stabilno”, ukazao je Žugić.

Dodao je i da su tri male nesistemske banke pretile da ugroze stabilnost sistema, ali da su dve od njih rešne i da su danas u stečaju i sada je sistem, kaže, ne samo sačuvan već i unapređen.

“U budućem periodu fokusiraćemo se na saradnju s komercijalnim bankama. Ne zavisi sve samo od cetralne banke, to je patnerski odnos. Moramo da radimo i na jačanju supervizije, sprečavanju pranja novca i terorizma, povećamo nadzor platnog prometa, ali i da imamo saradnju sa MMF-om, Svetskom bankom, ali i bankama iz regiona”, naveo je Žugić.

Smatra da je zdrava valuta svake države definisana na zdravoj ekonomiji.

Guverner Centralne banke BiH Senad Softić ocenjuje da sve centralne banke u regionu imaju slične ili iste probleme, a ono što dodatno utiče na njih jeste loša situacija na finansijskom međunarodnom tržištu, imaju pritisak na devizne rezerve i trend rasta kamatnih stopa.

Dodao je da je u BiH bankarski sistem danas stabilan, da postoje 23 banke koje su profitabilne i likvidne.

Viceguverner Hrvatske narodne banke Mišel Faulend kaže da male zemlje nemaju luksuz da imaju svetsku valutu, moraju da vode računa o fiskalnoj politici i svaku dobru godinu trebalo bi da koriste za gomilanje zaliha i jačanje ekonomije.

“To je bitno malim zemljama celog sveta, ne samo našem regionu, jer se upravo te zalihe mogu iskoristiti u lošim vremenima za održavanje stabilnosti”, ocenio je Faulend.

Kaže da je Hrvatska centralna banka u vreme Svetske ekonomske krize odigrala bitnu ulogu u očuvanju monetarne i finansijske stabilnost bez ikakve pomoći.

“U današnje vreme se dogodilo rebalansiranje celokupne ekonomije i Hrvatska ostvaruje suficit čak i do pet odsto i ti suficiti deluju na apresijaciju”, rekao je Faulend.

On je dodao da centralna banka ne dopušta ni apresijaciju ni depresijaciju kako bi održala konkurentnost privrede.

Upitan o uvođenju evra kao valute u Hrvatskoj, Faulend je rekao da je usvojena strategija, da razgovaraju intenzivno sa Evorpskom komisijom, a poslaće i pismo o namerama, te najbriže što očekuje da će se to ostvariti je 2023. i 2024. godina.

Guverner Centralne banke jednostrano proglašene države Kosovo Fehmi Mehmeti kaže da tretiranje ekonomskih kriza košta puno, te da je potrebno da zemlje rade na prevenciji da do takvih kriza ne dođe ili ako dođe, da se lakše podnesu.

“Važno je da se iskoriste svi resursi za komunikaciju centralne i komercijalnih banaka”, rekao je Mehmeti.

Govoreći o izazovima centralnih banaka, kaže da su oni slični ili isti u svim zemljama regiona i dodao da je poslednja globalna kriza učinila da se pojedini činioci rada centralnih banaka izmene.

Kaže da banke na teritoriji Kosova imaju dobar odnost kapitala od 18 odsto, da su likvidne i da ta likvidnost iznosi 39 odsto što je iznad regulatornog minimum, dok je nivo loših kredita opao na 2,6 odsto.

Na toj teritoriji, kaže, postoji 10 komercijalnih banaka, od kojih su osam strane.

“Zdravlju bankarskog sistema doprinelo je uvođenje evra, koji je smanjio rizik valutne razmene”, rekao je Mehmeti.

Ističe da iako tzv. država Kosovo ima ograničenu monetarnu politiku i mogućnost da pomogne bankarskom sistemu, uveli su, kaže Mehmeti, Hitni fond likvinosti koji se koristi za povećanje likvidnosti banaka.

Guverner Banke Albanije Gent Sejko kaže da je ta zemlja završila proces strukturnih reformi, da su sproveli konsolidaciju finansijskog sistema nakon nakon koje je ostalo da posluje 12 banaka koje su bile likvidne.

(Tanjug)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike