Informatičari traže jasnija rešenja u zakonu o e-fakturama

BEOGRAD – Nejasnoće, manjak usaglašenosti sa Zakonom o elektronskom dokumentu i kratko vreme za pripremu aktera prate proces donošenja zakona o e-fakturi, konstatovano je na današnjem vebinaru u organizaciji Društva informatičara Srbije i Udruženja za elektronsku komunikaciju i informatičko društvo Privredne komore Srbije.

Kako je objašenjeno, Nacrt zakona o e-fakturi podrazumeva obavezu da bude već od prvoj jula primenjivan u poslovanju javnog sektora u Srbiji i privatnog sa javnim sektorom, što je ocenjeno kao teško ostvarivo.

Đorđe Cvetković iz Društva informatičara kao otežavajuću okolnosti naveo je preplitanja i neusaglašenosti budućeg zakona o e-fakturi za koji je nadležno Ministarstvo finansija, s postojećim Zakonom o elektronskom dokumentu koji je u nadležnosti Ministarstva trgovine.

Dodao je da pored neusaglašenosti postoji i nedostatak regulative, kao i nejasnoće.

Olivera Bolta iz platforma Digitalna faktura, inače informacionog posrednika, objasnila je da je prelazak na elektronsku razmenu, zahtevan i obiman proces, pa je važno da firme akteri budu pravovremeno informisane da bi mogle da edukuju svoje korisnike.

Dodala je da je neophodno da ministarstva odgovore na pitanja o statusu firmi, licencama i njihovom sticanju, što trenutn nije jasno.

Kako je naglašeno, iako se spominje „srpski standard“ za e-fakturisanje, on još nije donesen.

„Nemamo priliku da ga pročitamo. I sada su nam minimalne šanse da do prvog roka za početak primene uskladimo sisteme“, rekla je Olivera Bolta i dodala da postoji vrlo malo prostora za usklađivanje poslovanja pravnih lica u poslovanju s javnim sektorom.

Ona je upozorila da iako su definisani rokovi čuvanja e-faktura, nisu definisani protokoli, načini i uslovi čuvanja.

„Mi smo spremni na usaglašavanje i implementaciju ovakvog procesa. Radujemo se primeni. Ali da bi zaživelo kako treba, neophodno da budemo upućeni u sve detalje na vreme, da bi zajedno ušli u proces. Mora nam biti poznata naša uloga, dokle smo mi a odakle ministarstvo“, rekla je Olivera Bolta.

Ana Brkić iz AB Softa, firme koja je proizvođač programa, rekla je da je značajno da se zakoni što pre definišu i da se urade podzakonski akti.

„Do 1. jula je jako kratko vreme. Ogroman posao nas čeka a svega je tri i po meseca. Mnogo nepoznanica ima, pa je apel na zakonodavce da što pre privredu posao kraju, da bi mi mogli da završimo svoje obaveze prema korisnicima softvera“, rekla je Brkićeva.

Zoran Marjanović iz knjaževačkog Mikro biznis kompjutersa predložio je da se od ministarstava traži pomeranje rokova primene i da oni budu 3-6 meseci od momenta donošenja zakona.

Dodao je da bi „srpski standard“ trebalo da se donese i bude objavljen zvanično, jer nezvanično ništa ne znači.

„Sve treba da budu poznato za ovaj posao, jer bilo koja nepoznata može ceo sistem da dovede u opasnost. Da budemo neodgovorni prema ministarstvu i svojim klijentima“, rekao je Marjanović.

Društvo informatičara zaključke vebinara proslediće ministarstvima i Institutu za standardizaciju a do još jednog okupljanja na temu e-fakturisanja bi moglo doći ako predstavnici ministarstava potvrde da će prisustvovati kako bi pružili odgovore.

Organizator je naveo da je i za današnji vebinar imao potvrdu učešća predstavnika ministarstava ali da se nisu pojavili.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.