Inicijativa za jedinstveni akt EU i regiona o bezbednosti snabdevanja gasom
Pokrenuta je procedura za izradu jedinstvenog akta o bezbednosti snabdevanja gasom za EU i Energetsku zajednicu, kojim bi se uvela obaveza razmene informacija i primena drugih mera između EU i zemalja regiona, izjavio je večeras direktor Sekretarijata Energetske zajednice Janez Kopač.
„Ministarski savet Energetske zajednice će (sutra) raspravljati o predlogu Evropske komisije da se usvoji takozvani zajednički akt o sigurnosti snabdevanja gasom“, rekao je Kopač za Betu i EurAktiv nakon panela o razvoju energetskog koncepta za Evropu u Tirani, gde se sutra održava ministarski sastanak Energetske zajednice na kojem učestvuje i Srbija.
Rekao je da očekuje da ideja bude usvojena jer je svi podržavaju, uz napomenu da će veroatno moći da se primenuje tek za oko dve godine jer je potrebno da prođe proceduru usvajanja u EU.
Kopač je objasnio da takva direktiva postoji na nivou EU, a Evropska komisija je predložila da se on proširi i na zemlje Energetske zajednice, čiji je Srbija član, što bi značilo da se zemlje regiona u ovoj oblasti tretiraju ravnopravno sa članicama EU, i to je naišlo na podršku ministarskog saveta EU.
Kao konkretan primer naveo je da bi Mađarska i Srbija morale da razmenjuju podatke o količinama raspoloživog gasa, a na svim granicama bi morali da budu uspostavljeni takozvani povratni tokovi gasa.
Zamenik ministra spoljnih poslova Bugarske Valentin Porijazov (Poriazov) rekao je da je Bugarska u EU najosetljivija u pogledu snabdevanja gasom jer 90 odsto uvozi iz Rusije, i dodao je da zbog toga plaća duplo više nego Nemačka i da je to problem celog regiona.
Kao ključno za rešavanje tih problema istakao je razvoj južnog koridora za gas iz Azerbejdžana, ali i drugih mogućih zemalja, i dodao je da se nada da će SAD uskoro izvoziti tečni prirodni gas u Evropu.
„Potrebno je i integrisano tržište, berza energije, različiti dobavljači. Onda nećemo biti žrtve energetskog oružja. Gas uvek dolazi ili od nestabilnih zemalja, ili zemalja sa upravljanjem kakvo mi ne podržavamo“, rekao je on.
Dodao je da Rusija treba i dalje da izvozi gas kroz Ukrajinu jer, kako je rekao ima najbolji tranzitni sistem između Rusije i Evrope.
Ambasador SAD u Albaniji Donald Lu ocenio je da nema potrebe za „mega projektima“ poput Tuskog toka i ekspanzije Severnog toka, kojima bi se, kako je naveo, istim korisnicima davao isti gas, a sadašnji kapacitet za to nije iscrpljen.
SAD podržavaju Južni koridor, uključujući TAP, i smatraju da je to ključno za energetsku bezbednost Evrope, rekao je on.
Zamenik ministra spoljnih poslova Italije Mario Điro rekao je da su za energetski sistem ključni sigurnost, integrisano unutrašnje tržište, energetska efikasnost, dekarbonizacija koja će biti razmatrana krajem godine na klimatskoj konferenciji u Paritzu, kao i istraživanje i inovacije.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.