Institut za kukuruz Zemun Polje: Suša smanjila rod kukuruza za 40 odsto

Prinosi kukuruza u Srbiji su do sada smanjeni 40 odsto u odnosu na prošlu godinu kada je rod bio rekordan i iznosio je preko sedam tona po hektaru rekao je danas Željko Kaitović, saradnik Instituta za kukuruz Zemun Polje.

On je na sednici Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu u Skupštini Srbije o posledicama suše rekao da je vrućina oštetila kukuruz u vreme oprašivanja.

„Oprašivanje kukuruza na temperaturi višoj od 35 stepeni Celzijusa je neuspešno jer je polen sterilan“, rekao je Kaitović.

Dodao je da su najugroženije njive u Banatu i u delovima Srema i Bačke, a da je stanje bolje na njivama pored Morave, Drine i drugih reka.

Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Srbije Željko Radošević rekao je da „suša nije retka u Srbiji jer je od 2000. godine bilo nekoliko sušnih godina“.

„Prinosi kukuruza neće biri rekordni kao prošle godine, ali neće biti ni katastrofalni“, rekao je Radošević.

Dodao je da će kukuruza biti dovoljno za domaće potrebe jer su prošlogodišnje zalihe milion tona, ali pitanje je da li će ga biti za izvoz.

„Mislim da ne postoji opasnost da kukuruza nema dovoljno za domaće potrebe, ali je Srbija veliki izvoznik i do sada je izvezla 2,3 milion tona, a suša će to onemogućiti“, rekao je Radošević i dodao da je Srbija 2000-2001. godine uvozila kukuruz jer je prinos bio ukupno 2,9 miliona tona.

On je rekao da je i soja „prilično ugrožena“, a zasejana je na 200.000 hektara što je više od uobičajenog, te će je biti za domaće potrebe, ali ne i za izvoz „što je veliki hendikep“, rekao je Radošević.

On je istakao da je žetva pšenice pri kraju i da je rod 2,3 miliona tona.

„Prelazne zalihe pšenice su 500.000 tona i zbog toga raspolažemo sa 2,8 miliona tona pa će moći da se izveze 1,3 miliona tona“, rekao je Radošević.

Dodao je da „poljoprivreda daje deset odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), a 20 odsto izvoza, pa će suša negativno uticati na ekonomiju naše zemlje“.

Predsednik Odbora Marijan Rističević rekao je da „voli optimiste“, ali je nezadovoljan zbog toga što Ministarstvo poljoprivrede još ništa nije predložilo da olakša finansijsku situaciju proizvodjača.

„Zbog smanjenog roda, preradjivačka industrija neće imati sirovina, a ako se (izvoz) zabrani, biće problema“, rekao je Rističević koji je predsednik Narodne seljačke stranke.

On je upitao „gde su mere koje se odnose na otpis nadokanade za odvodnjavanje, nabavku stočne hrane i druge kako bi se pomoglo seljaku“.

Dodao je da će šteta na rodu kukuruzu biti veća od 40 odsto.

Samostalni poslanik Dragan Jovanović je rekao da od Vlade Srbije treba zatražiti izveštaj zašto se dugo pripremaju projekti za navodnjavanje i koliko je novca na raspolaganju jer „opština Topola ima spreman projekat, ali joj je rečeno da nema novca“.

On je istakao da je ta opština postavila lansirne rampe za protivgradne rakete u koje je uložila 100.000 evra, ali se ispostavilo da postoje problemi sa frekvencijama pa ne rade.

Član Odbora iz Srpske radikalne stranke (SRS) Milorad Mirčić rekao je da od predstavnika Ministarstva poljoprivrede zahteva konkretne mere za otklanjanje posledica suše i pomoć poljoprivrednicima.

„Vi ste (vladajuća koalicija) došli na greškama prethodne vlasti, a šta ste uradili na izgradnji mreže za navodnjavanje i čiščenju kanala?“, upitao je Mirčić.

Član Odbora Goran Ješić (Demokratska stranka) rekao je da Srbija plaća milionske kamate na ugovorene, a nepovučene kredite jer nema spremnih projekata za navodnjavanje.

„Plaćamo kamatu na kamatu jer pet godina nismo sposobni da napravuimo projekte za navodnjavanje“, rekao je Ješić.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.