U trendu

Iz ekonomske krize zelenom tranzicijom i vecom ulogom drzave

BEOGRAD – Profesor Ekonomskog fakuteta u Beogradu Dragan Đuričin ocenio je danas na tribini o krizama Fondacije „Za srpski narod i državu“ da je uzrok aktuelne svetske krize u neoliberalnom modelu ekonomije, a izlaz iz nje u zelenoj tranziciji i značajnijoj ulozi države.

„Ono što su na Bi-Bi-Siju pre nekoliko godina nazvali ‘nova normalnost’ zapravo je složena kriza koju čine klimatska kriza, ekonomska, energetska, biološka i geopolitička kriza. Geopolitika sprečava rešavanje svih ostalih kriza, jer je globalnog karaktera“, ocenio je Đuričin.
On smatra da je izlaz u zelenoj tranziciji i cirkularnoj ekonomiji kao novom modelu reindustrijalizacije.

„Zelena tranzicija je izlaz, jer uslov da se postojeća ‘nova normalnost’ pretvori u bolju normalnost je da čovečanstvo prestane da ratuje sa prirodom, ali i sa svojom prirodom“, rekao je Đuričin.

Dodao je da država mora da se pojavi sa „impakt investicijama“, i da je uloga politike da intelignetnim investicijama usmeravaju aktivnosti ljudi.

On je objasnio da država ne bi trebalo da se povlači, a „lenji“ političari da kažu kako će sve tržište da reguliše, što je, kako ocenjuje, dugo bila mantra u našoj zemlji.

„Mi se iz ovog problema ne možemo izvući merama štednje. Iz svake krize se izvlačiš novim rastom, ali inteligentnim“, ukazao je Đuričin.

Ocenio je kako je zato neophodna promena paradigme na nivou države i preduzeća.

„Taj fetiš neoliberalizma o tržištu kao svemogućem mehanizmu koordinacije se potpuno zaboravlja u novoj ekonomiji. Njena suština je da onaj ko stvara negativne efekte i plati za njih, da se poštuju pravila koja su vezana za ekologiju, socijalni sistem i za principe upravljanja, da se obavi zelena transformacija postojće ekonomije, a da se nova industrijalizacija obavi bez nove emisije ugljeničnih gasova“, istakao je Đuričin.

Profesor Bojan Dimitrijević je, govoreći o specifičnostima kriza u ekonomiji naveo da je za uspešno upravljanje njima, između ostalog, neophodna diverzifikacija rizika.

Naveo je da na primeru Srbije to predstavljaju četiri stuba spoljne politike, odnosno saradnja sa EU, SAD, Kinom i Rusijom.

„Videli ste da je Srbija u kovid krizi upravo zahvaljujući toj politici uspela da balansira i obezbedi vakcine i odgovarajcuća sredstva, pre svega tada sa Kinom i Rusijom, a po potrebi i sa EU“, objasnio je Dimitrijević.

Dodao je da se u teoriji savetuje da se uvek, kada do krize dođe, prihvati da smo u krizi, da reagujemo brzo, svima dodelimo odgovornost, da se što je brže moguće prilagodimo krizi i da saopštimo akcije i rešenja.

„Sećam se one velike krize povodom elementarnih napogoda u Srbiji 2014. kada je predsednik Aleksandar Vučić udžbenički sledio ove principe. Kada su odmah podeljene odgovonosti, brzo smo se prilagodili krizi i gotovo svakodnevno su sledile akcije i rešenja“, naveo je Dimitrijević.

Pomenuo je da se kao mere prirpeme za umanjenje krize predlažu kontrola javnih finansija i zaduženosti države, odnosno da budžetski deficit bude jedan odsto BDP-a, da javni dug bude 45 odsto BDP-a, da penzije učestvuju sa ne više od 10 odsto, a plate u javnom sektoru ne više od 11 odsto BDP-a.

„Ministarstvo finansija vodi računa o tome. Mi smo na granici tih ravnotežnih vrednosti i vrlo uspešno upravljamo javnim dugom i imamo vrlo stabilne javne finansije“, ocenio je Dimitrijević.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar