Javni dug evrozone dostigao 97,3 posto BDP-a

BRISEL – Javni dug evrozone porastao je na kraju trećeg kvartala 2020. godine na 97,3 posto bruto domaćeg proizvoda (BDP) u odnosu na udeo od 95 procenata iz drugog tromesečja, pod uticajem mera koje su države članice donosile kao odgovor na korona krizu, a koje su iziskivale povećane potrebe za finansiranjem.

U Evropskoj uniji je udeo javnog duga u BDP-u takođe povećan u prošlogodišnjem trećem tromesečju na 89,8 odsto sa nivoa od 87,7 odsto iz prethodna tri meseca, objavio je danas statistički zavod EU, Evrostat.

U poređenju sa trećim kvartalom 2019. godine, učešće javnog duga u BDP-u evrozone povećano je za 11,5 posto (sa 85,8 na 97,3 procenta), a u EU za 10,6 odsto(sa 79,2 na 89,8%), što je posledica dva faktora – znatnog rasta zaduživanja država i pada BDP-a.

Prema statističkim podacima, dužničke hartije od vrednosti su na kraju trećeg kvartala činile 82,3 odsto javnog duga u evrozoni, i 82,1 procenat u EU.

Krediti su u posmatranom periodu u javnom dugu imali udeo od 14,5 procenata u 19-članom bloku, odnosno 14,8 odsto u EU, a učešće gotovine i depozita činilo je 3,3 procenta javnog duga u zoni evra, te 3,1 posto u EU.

Najveći nivo duga u odnosu na BDP na kraju trećeg kvartala imali su: Grčka (199,9%), Italija (154,2%), Portugalija (130,8%), Kipar (119,5%), Francuska (116,5%), Španija (114,1%) i Belgija (113,2%), a najniži Estonija (18,5%), Bugarska (25,3%) i Luksemburg (26,1%).

U odnosu na drugo tromesečje, rast udela javnog duga u BDP-u zabeležilo je dvadeset država članica Unije, pet zemalja je registrovalo smanjenje, dok je taj odnos u Estoniji i Holandiji ostao stabilan.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.