U trendu

Južnoafrički rand ubrzano pada zbog nereda u zemlji

JOHANESBURG – Južnoafrički rand ubrzano deprecira zbog višednevnih nereda, pljački i nasilja širom zemlje, započetih nakon hapšenja bivšeg predsednika DŽejkoba Zume, optuženog za korupciju, što on negira.

U protestima, koji su ušli u sedmi dan nakon što se Zuma predao policiji radi izdržavanja 15-mesečne kazne zatvora zbog nepoštovanja suda, smrtno je stradalo više od 70 osoba, a preko 1.350 je uhapšeno, prema izveštajima agencija koje se pozivaju na poslednje podatke policije.

Zbog masovnih nereda i pljački prodavnica koje su koncentrisane u gusto naseljenim provincijama Gauteng i KvaZulu-Natal, juče je na teren upućeno oko 5.000 vojnika da pomognu snagama policije.

Vlada se nada da će biti raspoređeno još 25.000 pripadnika Južnoafričkih nacionalnih odbrambenih snaga kako bi se ugušili nemiri koje je predsednik Siril Ramafoza nazvao „neviđenim nasiljem“.

Južnoafrički rand je usled svih tih dešavanja svrgnut sa pozicije ovogodišnje vodeće valute među tržištima u usponu, spustivši se prema američkom dolaru na najniži nivo od aprila. Rand se trgovao danas popodne na nivou od oko 14,56 za dolar, dok je kurs na početku meseca bio ispod 13,75 randa za dolar, prenosi CNBC.

„Na južnoafričku valutu jedva da je uticalo zatvaranje Zume prošle nedelje, jer je to na valutnim tržištim viđeno kao dobrodošao potez u borbi protiv duboko ukorenjene korupcije. Činjenica da je rand izrazito oslabio usled nemira, pokazuje da investitori nisu predvideli izbijanje protesta i da su zabrinuti zbog pravca kojim se stvari kreću“, izjavio je Aleks Montana, analitičar afričke kompanije Verisk Mejplkroft za procenu rizika.

Neredi su izbili i pored ponovnog uvođenja strogih mera ograničenja kretanja, jer se zemlja bori sa novim brzim rastom broja slučajeva kovida-19.

Indeks građanskih nemira koji izračunava Verisk ocenjuje Južnu Afriku kao zemlju „visokog rizika“ u trećem kvartalu 2021. godine, pri čemu je od mogućih 10 bodova njen skor 2,77 poena, što je čini 13. zemljom sa najlošijim rezultatom u podsaharskoj Africi, dodaje CNBC.

Ova kompanija procenjuje da će nastavak nasilja i prekidi poslovanja dalje narušiti rezultat zemlje, pri čemu će Južna Afrika verovatno preći u kategoriju ekstremnog rizika.

„Ako se nemiri usredsrede na šire nezadovoljstvo trenutnom slabošću ekonomije, to bi moglo da sputa vladine napore da sprovede mere štednje i da stanje duga zemlje vrati na održiviji put“, smatra DŽejson Tuvei, viši ekonomista za tržišta u usponu u kompaniji Kepital ekonomiks.

Jedno od ključnih načela vladinih strogih mera štednje bilo je trogodišnje zamrzavanje plata u javnom sektoru.

Međutim, s obzirom na to da je BDP u prvom tromesečju i dalje bio za 3,7 posto ispod nivoa pre pandemije i da se stopa nezaposlenosti popela na preko 30 procenata, produbljivanje građanskih nemira bi moglo da ojača pregovaračku moć sindikata u pregovorima o platama u javnom sektoru.

„Ključni rizik je da će nemiri podstaći sindikate, koji su glasačka baza i podrška (vladajućoj stranci ANC), da traže dalje ustupke od vlade“, rekao je Tuvei.

On upozorava na potencijalno veći obim udara koji će pretrpeti ekonomiju od očekivanog kratkoročnog usporavanja aktivnosti, dodajući da se najznačajnija prelivanja negativnih efekata mogu ticati fiskalne poziciju Južne Afrike.

„Javne finansije su u lošem stanju zbog državnog odgovora na kovid krizu i, mada uticaj nije bio tako jak kao što se u početku strahovalo, budžetski deficit je u poslednjoj fiskalnoj godini iznosio 11 posto BDP-a, a dug je narastao na 78,8 procenata BDP-a“, rekao je Tuvei.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.