Kako nahraniti sve više ljudi sa iste površine zemljišta

BEOGRAD – Kako proizvesti hranu za narastajuću svetsku populaciju uz ograničene resurse i poštovanje ekonomskog, socijalnog i ekološkog stuba, suština je održivosti poljoprivredne proizvodnje, rečeno je na današnjem onlajn panelu „Od njive do kuhinjskog stola“.
Panel je deo serije vebinara pod nazivom „Zeleni plan za Srbiju“, a organizuje ga EU info mreža.
Govoreći o održivosti poljoprivredne proizvodnje profesorka Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, Vesna Rodić je rekla da kao što proizvodnja koja nije ekonomski i socijalno opravdana nije održiva na duži rok, tako ona mora zadovoljit i ekološku komponentu.

Prema njenim rečima, razvoj svesti je ključan u očuvanju životne sredine a on je kod nas u nekim segmentima i bolji od očekivanog.

U prilog tome je navela da su domaća istraživanja pokazala da naši ljudi, kako obični građani tako i poljoprivredni proizvođači, visoko vrednuju važnost zdrave životne sredine.

Ipak, puno je nepravilnosti od strane proizvođača kada je reč o primeni hemijskih sredstava.

Tako u Vojvodini samo osam odsto gazdinstava uradi analizu zemljišta pre nego što ga tretira mineralnim đubrivom a ispravno bi bilo da to uradi svako gazdinstvo koje koristi ovu vrstu đubriva.

Takođe je loše i što petina gazdinstava pitanje ambalažnog otpada od pesticida rešava na, kako su rekli neki drugi način, a ne onaj koji je propisan.
Izvršni direktor Evropske trening akademije i predstavnik Strength2Food projekata, Horizont 2020, Ratko Bojović je predstavljajući ovaj projekat rekao da je reč o velikom istraživanju u poljooprivredi u kome učestvuje 30 partnera, od kojih je pet iz Srbije.

Među glavnim ciljevima projekta su unapređenje ishrane u školama koje same pripremaju obroke, unapređenje sistema javnih nabavki kako bi škole kupovale ne samo najjfetnije nego i najkvalitetnije proizvoide.

Cilj su i tzv.kratki lanci snabdevanja hranom, kojima bi se omogućilo da proizvođači, a pre svega oni mali, direktno prodaju hranu školama i drugim javnim institucijama na lokalu.

Dodao je da se u okviru projekta radi sa 30 škola i to u Beogradu, Novom Sadu i zapadnoj srbiji.

Istraživanja koja su rađena pokazala su da ima dosta mesta za poboljsanje situacije jer deca ne pojedu oko 30 odsto hrane koja im se u školama spremi, dosta te hrane se uvozi a trebalo bi da bude lokalna.

Kao zanimljivo tržiste za moguće snabdevanje škola naveo je organsku proizvodnju, ali samo udružene proizvođače pošto pojedinačni proizvođači nisu u stanju da obezbede ni neophodan asortiman ni količine.

„Srećan sam što smo okupili sedam, osam najboljih organskih proizvođača iz Srbije koji isporučuju namirnice velikim trgovinskim lancima a mogli bi i školama. Iako se organski proizvodi smatraju skupim, cene su manje kada proizvođači škole snabdevaju direktno jer nema posrednika“, ukazao je on.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.