Konferencija u Beogradu: Dualno obrazovanje za potrebe privrede i novih tehnologija

Dualno obrazovanje omogućava da se mladi školuju u skladu sa potrebama privrede i novih tehnologija, ocenili su danas u Beogradu učesnici korporativne konferencije „Obrazovanje u Srbiji-poslovi za budućnost“. 

Konferenciju o evropskim modelima sticanja znanja u praksi, organizovao je Evropski pokret u Srbiji.

Generalni direktor „Hemofarma“ Ronald Zeliger rekao je da je i sam završio školu dualnog obrazovanja u Nemačkoj.

“ ‘Hemofarm’ se uključio u program dualnog obrazovanja u Srbiji, ne zbog poreskih olakšica, koje su neznatne, nego da bismo dobili radnike koji nam odgovaraju“, rekao je Zeliger koji je i potpredsednik STADA grupe za Jugoistočnu i centralnoistočnu Evropu u okviru koje posluje „Hemofarm“.

Dodao je da u Srbiji ima mnogo nezaposlenih ljudi sa fakultetskom diplomom, a nedostaju „dobri radnici“.

„Hemofarm“, kako je rekao, mesecima obučava novozaposlene radnike novim tehnologijama i rukovanju mašinama.

Predstavnica Nemačke organizacije za medjunarodnu saradnju An-Katrin Henšel rekla je da kada je ta organizacija počela da pruža podršku reformama u obrazovanju, u Srbiji je bio veliki broj mladih i nezaposlenih, čak i neregistrovanih na birou.

„Utvrdili smo i da kadar koji je na tržištu, ne odgovara potrebama privrede, da su radionice u školama neopremljene, a tehničke škole zatrpane teorijskim znanjem, bez mogućnosti prakse“, rekla je Henšel.

Na početku rada na projektu dualnog obrazovanja, partneri su im bili, kako je rekla, osam škola za bravare, mehaničare i slična zanimanja.

„Danas saradjujemo sa 43 škole sa 1.800 učenika i 75 kompanija u kojima djaci obavljanju praksu. To je dobro i za atmosferu u kompanijama jer radnici manje psuju, a djaci se ne ponašaju snishodljivo, već ravnopravno učestvuju u radu, čak su ponekad i inovatori“, rekla je Henšel.

Ona je istakla da je ograničenje dualnog obrazovanja to što u slabim ekonomijama nema odgovarajućih kompanija u kojima je moguća praksa za odredjeni profil obrazovanja, ali da u takvim slučajevima treba bolje opremati radionice u školama gde bi se obavljala praksa.

Zamenica šefa Trgovinskog odeljenja Ambasade Austrije, Marlen Burgštaler rekla je da u njenoj zemlji dualne programe pohadja 40 odsto dece uzrasta od 15 do 18 godina.

Ona je rekla da je Privredna komora u Austriji zainteresovana da učestvuje u kreiranju obrazovnih programa jer će kompanije dobiti kompetentne radnike.

Zamenica direktora Švajcarske kancelarije za saradnju u Srbiji, Priska Depnering rekla je da je za dualni sistem veoma važna prohodnost.

„Švajcaraska je razvila sistem prohodnosti i karijernog napredovanja, kako vertikalno, tako i horizontalno. Dualno obrazovanje je delotvorna opcija za mlade da se odluče za srednje stručno obrazovanje, a kasnije izaberu opciju koja im odgovara“, rekla je Depnering.

Generalna direktorka „Gorenja“ Stanka Pejanović rekla je da toj kompaniji potrebno do pet godina  da novozaposlenog uvede u posao.

„Uključili smo se u program dualnog obrazovanja da bismo pripremili radnike kakvi su nam potrebni“, rekla je Pejanović.

Zbog brzog tehnološkog napretka i mogućnosti da se pojave viškovi zaposlenih, Srbija mora da se pripremi, kako je rekla, da ubrzano obrazuje kadrove, preko kurseva i drugom obukom.

Viša potpredsednica za strategiju i razvoj Holdinga Delta, Marija Desivojević Cvetković rekla je da ta kompanija sama priprema kadrove koji su joj potrebni, i da je za poslednjih šest godina u okviru programa „Mladi lideri“ primila 150 ljudi bez radnog iskustva.

„Na naše konkurse se javilo 18.000 ljudi, od kojih smo izabrali kandidate, ne sa najvišim diplomama, već jako motivisane i ambiciozne timske igrače i ozbiljno ih obučili. Jedan od njih je danas direktor ‘Danubiusa’, a ima 25 godina“, rekla je Desivojević Cvetković.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.