Korisnici u Srbiji ne trguju dovoljno preko interneta

BEOGRAD – Broj korisnika koji poručuju robu i usluge putem interneta u Srbiji je u poslednjih osam godina porastao za oko 13 odsto, a s druge strane, procene su da više od polovine korisnika interneta u Srbiji nikada nije onlajn trgovalo.

To je rečeno na današnjem sastanku Radne grupe Ministarstva trgovine čiji je cilj da identifikuje prepreke u razvoju e-trgovine i pripremi Akcioni plan za unapređenje e-trgovine za period 2019-2020.

Državna sekretarka u Ministarstvu trgovine Tatjana Matić ukazala je da bez obzira na pozitivne podatke koji pokazuju da e-trgovina u Srbiji beleži rast od 10 odsto godišnje i da je prošle godine putem interneta kupovalo čak 1,8 miliona građana, činjenica je da od 73 odsto građana koji koriste internet, čak 45,4 odsto nikada nije pazarilo putem interneta.

Zbog bržeg razvoja e-trgovine u Srbiji, Matićeva je najavila početak projekta „Jačanje elektronske trgovine u Srbiji“ koji će obuhvatiti analize i dati smernice Radnoj grupi za izradu Akcionog plana.

„Smatramo da e-trgovina može doprineti razvoju mikro, malih i srednjih preduzeća, ali i da utiče na ukupan rast ekonomije. Podaci govore da sve najrazvijenije zemlje sveta svoje ekonomije baziraju na razvoju malih i srednjih preduzeća, i u tome i mi vidimo našu budućnost“, rekla je Tatjana Matić.

Dodala je da Srbija ima potencijal u razvoju e-trgovine, jer je u kategoriji korišćenja interneta sa indeksom 0.50, u poslednjih pet godina napredovala sa 45. do 34. mesta, tako da je u toj kategoriji ispred nekih zemalja u regionu kao što su Bugarska, Hrvatska i Grčka.

„E-trgovina osvojila je svet. Kina je najveće tržište e-trgovine sa više od 681 milijardu prometa, a zanimljivo je da se više od 40 odsto svetskih transakcija e-trgovine odvija u Kini, dok je pre samo 10 godina taj udeo bio jedan odsto“, ukazala je Matićeva.

Izrazila je nadu da će takav razvojni put doživeti i e-trgovina u Srbiji.

Procene su da će do 2030. godine čak 85 odsto briznisa biti e-trgovina, navela je državna sekretarka i dodala da su poslednje vesti koje stižu iz SAD i EU da veliki trgovinski lanci najavljuju zatvaranje maloprodajnih objekata do 2030.

Među njima su, navodi ona, Zara i H&M, koji planiraju da skoro sve prodavnice u Evropi zatvore i prenesu na onlajn platformu.

Ističe da razvoju e-trgovine doprinosi i nova e-komerc direktiva EU, koja je stupila na snagu 3. decembra prošle godine, i koja donosi nova pravila o prekidanju onlajn diskriminacije na osnovu državljanstva ili prebivališta i pravila da će onlajn prodavci morati pođednako da tretiraju sve potrošače u EU.

„Pravila će osigurati da se kupci ne suočavaju sa barijerama kao što je preusmeravanje na veb stranicu specifičnu za određenu zemlju, ili plaćanja debitnom ili kreditnom karticom iz određene zemlje“, objasnila je Matićeva.

Prema njenim rečima, osim donošenja Akcionog plana i borbe protiv sive ekonomije na internetu, svakako će jedan od najvecih izazova biti podizanje poverenja građana u onlajn kupovinu.

Načelnik Odeljenja za razvoj Digitalne agende Ministarstva trgovine Milan Dobrijević saglasan je s državnom sekretarkom da će podizanje poverenja građana u onlajn kupovinu biti jedan od najvećih izazova.

Kaže da podaci pokazuju da građani izbegavaju da kupuju putem interneta jer uglavnom nemaju poverenje, ili su „čuli za loša iskustva“, da su ljudi umesto garderobe koju su naručili dobili „ciglu ili mačku u džaku“, ali i da ima onih koji kažu da je taj način kupovine skup, dok neki nisu pronašli ono što su tražili…

Zanimljivo je, navodi Dobrijević, da građani Srbije najviše preko interneta pazare odeću i sportsku opremu, dok u svetu ljudi uglavnom kupuju knjige, filmove i video igre.

Neki od podsticaja za brzi razvoj e-trgovine, navodi oni, jesu subvencije u poštanskom sektoru da poštiljke budu jeftinije i brže, da preduzetnici nauče onlajn biznis i povoljnija isporuka.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.