Ljajić: Bićemo prinudjeni na kontramere ako Hrvatska ne promeni stav
Ministar trgovine Srbije Rasim Ljajić izjavio je da Srbija i zemlje regiona ne žele da uvode kontramere protiv Hrvatske zbog povećanja taksi na uvoz voća i povrća, ali da će biti prinudjene da to urade ako se to ne reši na sledećem sastanku koji treba da bude održan do kraja nedelje.
„Sastanak ministara trgovine zemalja regiona nije uperen protiv bilo koga, već usmeren da zaštitimo naše ekonomske interese i da omogućimo slobodan protok robe. Ne želimo da udjemo u spiralu mera i kontramera. Bićemo prinudjeni da to uradimo ako se ta stvar ne reši na sledećem sastanku koji treba da bude održan do kraja nedelje“, rekao je on na konferenciji za novinare posle sastanka resornih ministara zemalja regiona u Sarajevu.
On je rekao da je Srbija više puta isticala da su mere Hrvatske ekonomski protekcionističke, a u političkom smislu populističke zbog čega „ne mogu imati opravdanje i potporu u trgovačkoj ili bilo kojoj drugoj logici“.
„Ove mere takodje nisu u duhu dobrosusedskih odnosa, niti su korak u pravcu stvaranja tržišta zemalja Zapadnog Balkana kom svi načelno težimo“, rekao je Ljajić.
Prema njegovim rečima, u poslednje tri nedelje, od kada su mere stupile na snagu, Hrvatska je dala tri potpuno različita obrazloženja preduzetih mera.
„Prve nedelje rečeno da ove mere nisu ništa novo i da predstavljaju samo uskladjivanje sa cenama koje važe u EU, ali to nije tačno. Cene za istu vrstu kontrole u Nemačkoj su 22 evra, u Francuskoj, Italiji, Litvaniji, Sloveniji ove cene su 17,5 evra, u Bugarskoj 17 evra, u Velikoj Britaniji 41 evro“, kazao je srpski ministar trgovine.
Ljajić je istakao da se tu radi ne samo o drastičnom povećanju od 270 evra i to ne po kamionu već po vrsti voća i povrća koje se uvozi u Hrvatsku iz trećih zemalja, već i sav izvoz koji ide preko Hrvatske u druge zemlje EU podleže sličnom oporezivanju, odnosno naplaćuju se iste takse.
„Ne postoji taj proizvodjač i izvoznik koji na taj način može biti konkurentan“, rekao je on i dodao da se tako onemogućava slobodan protok robe.
Lajić je kazao da je hrvatska strana kasnije kazala da je to uradila radi zaštite svojih potrošača.
„I to bi bilo u redu da ovo plaćanje fitosanitarnog pregleda važi i za proizvodjače u Hrvatskoj. Ali taksa je za domaće ostala 90 kuna, dok je za one iz trećih zemalja povećana na 2.000 kuna. Tako će potrošači u Hrvatskoj plaćati daleko veće cene za proizvode zato što će oni biti skuplji, jer neće biti konkurencije iz susednih zemalja iz kojih se voće i povrće uvozilo. To dokazuje da se ne radi o zaštiti potrošača u Hrvatskoj, već se apsolutno radi o zaštiti proizvodjača“, rekao je on. Kako je dodao, zaštita koju su tražila tamošnja poljoprivreda udruženja, uradjena je na potpuno pogrešan način.
Poslednje obrazloženje hrvatske strane, da ovo nije mera koja se uvodi prema zemljama regiona, već protiv 164 zemlje koje nisu članice EU, Ljajić je ocenio kao uvredljivo i potcenjivački.
„Ako pogledate trgovinski bilans hrvatske vidite da 77 odsto robe se uvozi iz EU, šest odsto iz susedstva, a osam odsto iz svih azijskih zemalja. Uvoz Hrvatske iz trećih zemalja je zanemarljiv i jasno je da su ovom merom najviše pogodjene zemlje regiona“, rekao je Lajić.
Povezane vesti:
Ministri regiona pozvali Hrvatsku da ukine donete mere
Ministar poljoprivrede Hrvatske: Mere za 168 država, a ne samo za region
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.