Mali: ERP osnova za dalji ekonomski rast Srbije
BEOGRAD – Ministar finansija Srbije Siniša Mali najavio je danas izradu novog, petog ciklusa Programa ekonomskih reformi (ERP) za period od 2019. do 2021. godine u okviru procesa evropski semestar „lajt“.
Mali je na uvodnom sastanku za izradu tog Programa, kojem je prisustvovao i šef Delegacije EU Sem Fabrici, rekao da ERP predstavlja najvažniji strateški dokument Vlade Srbije u ekonomskom dijalogu sa Evropskom komisijom i državama članicama EU, sa ciljem usklađivanja ekonomskih politika unutar Srbije, regiona i sa državama članicama EU.
Kako je objasnio, ceo proces izrade ERP-a biće usklađen sa izradom fiskalne strategije i budžeta Srbije za 2019. godinu imajući u vidu da je poseban deo Programa posvećen finansiranju strukturnih reformi, koje su predstavljene u ovom dokumentu.
„Veoma je važno da u uslovima fiskalne konsolidacije pažljivo izaberemo prioritetne strukturne reforme i obezbedimo dovoljno sredstava za njihovo finansiranje iz svih raspoloživih izvora“, rekao je ministar, koji je i nacionalni kordinator za taj Program.
Mali je podsetio da je Vlada Srbije dogovorila sa MMF-om novi makroekonomski program i program strukturnih reformi, koji je podržan Instrumentom politike kordinacije za period od avgusta 2018. do januara 2021 godine, a koji je u potpunosti usklađen sa ERP-om i predstavlja njegovu važnu podlogu.
On je naveo da je cilj oba programa jačanje osnova za zdrav ekonomski rast kroz rešavanje ključnih ekonomskih izazova i politike koja će obezbediti makroekonomsku stabilnost, kroz fiskalnu održivost, veću otpornost finansijskog sektora i unapređenje konkurentnosti privrede.
„Prethodni aranžman s Međunarodnim monetarnim fondom, uz punu posvećenost Vlade Srbije, omogućio je fiskalnu održivost, smanjenje javnog duga, i unapređenje eksterne pozicije. Jače poverenje usled unapređenja makroekonomske situacije rezultiralo je većim privatnim investicijama, zapošljavanju i rastu“, naveo je ministar finansija.
On je dodao da su reforme finansijskog sektora doprinele unapređenju indikatora finansijske stabilnosti i dovele do oštrog pada nenaplativih kredita.
Takođe, istakao je da su učinjeni napori da se smanje gubici i fiskalni rizici državnih preduzeća.
Poslovna klima je unapređena s makroekonomskom stabilnošću, što je zajedno sa unapređenjem regulatornog okruženje i napora da se otklone prepreke za razvoj privatnog sektora i privlačenje novih investicija, počelo da donosi rezultate, istakao je Mali.
Ukazao je da je nakon ostvarenog rasta BDP-a u prvoj polovini godine od 4,9 odsto, očekivani rast BDP u celoj 2018. revidiran sa 3,5 odsto na 4,2 odsto, da je stopa nezaposlenosti u drugom kvartalu ove godine iznosila 11,9 odsto, odnosno da je više nego dvostruko manja nego 2012. godine, kada je bila iznad 25 odsto.
„U prvoj polovini 2018. godine, ukupan priliv stranih direktnih investicija iznosio je 1,4 milijarde evra, što je za 15,6 odsto više nego u prvoj polovini prošle godine“, rekao je ministar i podsetio da su u prvih sedam meseci ove godine zabeleženi i dobri fiskalni rezultati.
Kako je naveo, u periodu januar-jul ostvaren je suficit republičkog budžeta u iznosu od 49,1 milijardu dinara, dok je na nivou opšte države u prvih sedam meseci ostvaren fiskalni suficit od 50,6 milijardi dinara.
Mali je, međutim, dodao i da su „dalji napori u implementaciji strukturnih i institucionalnih reformi neophodni da bi Srbija očuvala fiskalnu stabilnost“.
„Nastavićemo s reformom javnih finansija, poreske administracije, obrazovanja, i ulaganja u infrastrukturu, kao i jačanje sistema upravljanja kapitalnim investicijama. Posvećeni smo unapređenju inkluzivnosti rasta kroz veće učešće na tržištu rada, posebno za žene“, dodao je ministar.
Sve te teme reflektuju se i u preporukama zaključaka EKOFIN Saveta i biće ugrađene u novi ERP 2019-2021.
„Današnjim sastankom potvrđujemo posvećenost svih resora Vlade Srbije i drugih nadležnih institucija učešću u procesu evropskog semestra ‘lajt’, kako bismo i ovaj ciklus izrade Programa ekonomskih reformi završili u predviđenom roku – do 31. januara 2019. godine, i uz što bolju ocenu Evropske komisije i EKOFIN Saveta“, poručio je Mali.
On je podsetio da učešće u evropskom semestru „lajt“ predstavlja deo napora Republike Srbije na putu ka punopravnom članstvu u EU i uključenju u proces evropskog semestra koordinacije ekonomskih politika u EU, o čemu će se sa Evropskom komisijom razgovarati u okviru pregovaračkog poglavlja 17, koje se odnosi na ekonomsku i monetarnu politiku.
„Zbog toga je veoma važno da dalje razvijamo nacionalne kapacitete u ovoj oblasti. Imajući u vidu da je Pregovaračka pozicija za poglavlje 17 dostavljena Evropskoj komisiji u martu 2018. godine, nadamo se skorijem otvaranju pregovora u ovoj oblasti“, rekao je Mali.
Inače, evropski semestar „light“ osmišljen je po uzoru na „evropski semestar“ u EU u okviru kojeg države članice EU koordiniraju ekonomske politike, strukturne i fiskalne reforme .
Sem Fabrici istakao je da je više razloga koji pokazuju da ovaj dokument nije samo obično parče papira, već alat koji je neophodan i zahteva da se sva ministarstva uključe.
On je rekao da što se tiče ekonomskih reformi, Srbija ide u pravom smeru.
Fabrici je podsetio da je EKOFIN Savet doneo nekoliko preporuka Srbiji među kojima su smanjenje troškova rada, smanjenje javnog duga, manje zaduživanje, završetak procesa privatizacije, investiranje u energetiku…
„Rano je još reći, ali ako pogledamo neke od mera koje su preduzete, stvara se osecaj pozitivne dinamike“, rekao je Fabrici.
Podsetio je da je u prvom delu godine ostvaren rast BDP-a, suficit buđzeta, javni dug je smanjen, kao i inflacija, „a preduzeti su i neki koraci kada je u pitanju privatizacija“.
„To su pozitivne činjenice, ali naša kompletna ocena stićiće tek sledeće godine“, naveo je šef Delegacije EU u Srbiji.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.