Ministarstvo rudarstva i energetike: Grejanje ove zime dobro i kvalitetno

Grejanje će ove zime u Srbiji biti dobro i kvalitetno jer su se sve kompanije pripremile i ne očekujemo neke veće poteškoće, rekao je danas državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike Srbije Zoran Predić.

On je na okruglom stolu „Kako ćemo se grejati ove zime“, rekao da je „drugo pitanje“ koliko će da košta grejanje, a da se „socijalni segment mora rešavati na drugi način“.

„Ako želimo stabilno snabdevanje toplotnom energijom i efikasno poslovanje kompanija koje se bave grejanjem socijalni problemi se ne mogu rešavati preko cena toplotne energije“, rekao je Predić.

Dodao je da su cene energenata stabilne pa su takve i cene grejanja, ali da se mora podizati efikasnost poslovanja kompanija koje pružaju te usluge.

„Pojedine toplane imaju previše zaposlenih radnika, čak dva po instalisanom megavatu toplotne energije, a evropski prosek je 0,7 do 0,8 zaposlenih radnika“, rekao je Predić.

On je rekao da je nedovoljno razvijena svest gradjana o potrebi štednje i električne i toplotne energije i da se energetska efikasnost podiže i kada se „zameni jedna sijalica štedljivom ili zalepi traka oko prozora“.

„Gradjani imaju svest da je energija jeftina i da se temperatura u stanu može regulisati otvaranjem prozora“, rekao je Predić.

Dodao je da su stanovi privatno vlasništvo i da od države ne treba očekivati da u potpunosti finansira izradu izolacije, ali da postoje fondovi koji olakšavaju finansiranje termoizolacije.

„Po Zaknu o energetici lokalne samouprave su dužne da se više bave podizanjem energetske efikasnosti i stabilnim poslovanjem kompanija koje se bave grejanjem, ali često cene drže na niskom nivou, pa posle traže pomoć države“, rekao je Predić.

Ministarstvo je, prema njegovim rečima, donelo zaključak da toplanama koje nisu vratile ranije pozajmljeni energent iz robnih rezervi više ne pozajmljuje.

On je dodao da se stanje u poslovanju preduzeća koja se bave grejanjem malo popravilo u odnosu na prethodne godine jer je ukupan dug toplana Srbijagasu 8,6 milijardi dinara, od čeka kragujevačka Energetika duguje 6,6 milijardi, a sve ostale dve milijarde dinara.

Predić je istakao da grejanje treba da se plaća po jedinici isporučene energije kao i struja i da trajno isključenje sa mreže podrazumeva i da se ponovo plati priključak.

Dodao je da se gradjani više priključuju na daljinsko grejanje nego što se isključuju.

Direktor JKP Beogradske elektrane Goran Aleksić rekao je da ta kompanija od 1, januara 2015. godine nije povećavala cene grejanja i neće do 1. januara 2018. godine pod uslovom da cena gasa ne poraste i ne promeni se kurs dolara.

„Cena gasa je u ovom trenutku prihvatljiva, a i kurs dolara. Ako se promeni kurs dolara problem moramo rešavati zajednički“, rekao je Aleksić.

On je dodao je 95 odsto podstanica modernizovano i da je na Banovom brdu gde je mreža toplovoda bila najviše dotrajala uradjeno 22 kilometra nove.

Po rečima Aleksića, od 8.850 podstanica u 2.548 je daljinsko očitavanje potrošene toplotne energije.

Dodao je da je protiv slobode isključenja gradjana sa toplovodne mreže jer „to ostavlja velike posledice po sistem“.

Direktor Sektora za tehničke poslove proizvodnje energije JP Elektroprivreda Srbije Dejan Ostojić rekao je da su termopostrojenja spremna za rad jer su uradjeni svi standardni remonti prema planu.

Izvršni direktor Operatora distributiovnog sistema JP Srbijagas Milan Zdravković rekao je da se ta kompanija pripremila za grejnu sezonu i u tehničkom i u energetskom smislu i ne očekuje nikakve probleme.

Predsednik Upravnog odbora Poslovnog udruženja Toplane Srbije Dejan Stojanović rekao je da grejanje godišnje košta 300 miliona evra i da „nikada mere energetske efikasnosti neće uroditi plodom dok cene grejanja ne budu ekonomske“.

„Najveći izvor energije je energetska efikasnost“, rekao je Stojanović i dodao da se ugradnjom izolacije u stanove i kuće može uštedti oko 46 odsto toplotne energije.

Daljinski sistem grejanja, prema njegovim rečima, postoji u 58 gradova i na taj način se greje 25 odsto gradjana, a godišnje košta 300 miliona evra.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.