Na severu Evrope punom parom radi džinovska farma virtuelnog zlata, šansu ima i Srbija

U srcu islandskih polja lave raste jedna od najvećih fabrika bitkoina na svetu, gde se proizvodi virtuelno zlato. Njena lokacija je tajna, kako ne bi mogli da je napadnu najsofisticiraniji lopovi.

Zahvaljujući podzemlju punom vruće vode, koja omogućuje stvaranje velike količine struje i to po povoljnoj ceni, Island se pretvorio u raj za „rudare“ kriptovaluta poput bitkoina.

Suprotno od evra ili dolara koje emituje centralna banka, bitkoin nastaje u informatičkim „rudnicima“ ili „farmama“, kako se nazivaju skupovi računara koji stvaraju tu kriptovalutu i potom je prodaju na berzi na internetu.

Jedna takva „farma“ nazire se u islandskoj vulkanskoj pustinji. Hangar od srebrnog lima skriva moćne računare, a pored se nalaze još četiri zgrade.

Uskoro će biti dodata još dva nova skladišta. To je „farma“ kompanije „Dženezis majning“ nazvana „Enigma“. Ime je dobila po prvoj mašini za dešifrovanje poruka koju su koristili Nemci u Drugom svetskom ratu.

Unutar hangara nalaze se desetine hiljada kompjuterskih sistema za proizvodnju bitkoina.

Smešteni su na prostoru od 400 kvadratnih metara i proizvode zaglušujuću buku, sličnu onoj džambo džeta pre poletanja.

Jedan „majning rig“ sastavljen je od matične ploče, kompjuterske memorije, hard diska, procesora i šest grafičkih kartica.

Njegova funkcija je upravljanje kompleksnim algoritmima kako bi se beležile kontinuirane transakcije, autentične i numerisane.

Kineski rat protiv bitkoina otvara put drugima

Ta tehnologija nazvana „blokčejn“ obično se upoređuje s digitalnom računovodstvenom knjigom. Samo što bi ova trebalo da bude neuništiva i ne može da se falsifikuje.

Svakih deset minuta u tim rudnicima ili farmama stvori se 12,5 bitkoina.

„Svako može da ih napravi u svojoj kući, bez ikakve (pravne) prepreke i tehničkih ograničenja“, objašnjava Flip Salter, predstavnik „Dženezis majninga“ na Islandu. Salter je mladi nemački inženjer koji ima 25 godina.

Oko 17 miliona bitkoina u opticaju je u čitavom svetu, a deo „mejd in Island“ još uvek je skroman. Ali, to ostrvo u severnom Atlantskom okeanu nada se povećanju svog učešća i velikoj dobiti nakon što su kineske vlasti lansirale rat protiv virtuelne valute.

Island nudi jedinstvene uslove u svetu za proizvodnju kriptovaluta zbog svoje geotermalne energije, veoma jeftine i 100 odsto obnovljive.

Cena prosečnog kilovat sata na Islandu iznosi 0,06 evra i gotovo je dvostruko jeftinija nego u Evropskoj uniji, podatak je europske statističke kancelarije Eurostat za 2016. godinu.

Srbija konkurentnija od Islanda

Time je Island jedna od najkonkurentnijih zemalja u Evropi, nakon Srbije, Makedonije i Bosne i Hercegovine.

Osim toga, prosečna godišnja temperatura na ostrvu, otprilike pet stepeni Celzijusa, idealna je za izbegavanje pregrevanja.

Baterija s ventilatorima usisava polarni vetar pa ga filtrira i meša s toplinom koju proizvode računari. Ta toplina doseže 80 stepeni Celcijusa, ali zahvaljujući filtriranom hladnom vetru ona u prostoru gde se odvija „rudarenje“ pada na nivo od pet do 25 stepeni.

Kompanija „Dženezis majning“ osnovana krajem 2013. nalazila se ranije u Bosni i Hercegovini, dok su njeni glavni konkurenti bili u Kini ili Sedinjenim Državama. I druge kompanije s informatičkim „farmama“ razmišljaju sada o selidbi na Island, sledeći primer „Dženezisa“.

„Potražnja je značajno porasla, naročito u poslednja tri meseca“, kaže Johan Snori Sigurbergson iz islandske elektroenergetske kompanije „HS Orka“.

Interesovanje za dolascima na Island poraslo je uprkos oscilacijama bitkoina, čija vrednost se trenutno kreće oko 10.000 dolara. U decembru se približila nivou od 20.000 pa je u februaru naglo pala na 6.000 dolara.

„Cena bitkoina nije baš dobar indikator uspešnosti rudarenja“, ističe Filip Salter, koji se plaši konkurencije u ovom, trenutno vrlo primamljivom sektoru.

Prema procenama „HS Orke“, tri najveće kompanije koje su vlasnice informatičkih centara i „farmi“ kriptovaluta trebalo bi da 2018. potroše više struje nego svih 350.000 stanovnika Islanda zajedno.

Potražnja za strujom bi tako mogla da premaši ponudu.

Islandske „farme“ su, međutim, postale žrtve svog uspeha. Dobro organizovani lopovi ih vrebaju. Od decembra do januara napadnuto ih je 600 zbog plena od oko 1,6 miliona evra.

(Sputnjik)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike