najveća internet zajednica u Srbiji već 18 godina

U trendu

Nastaviti održanje makroekonomske stabilnosti i reforme

Ministar finansija Dušan Vujović izjavio je danas da je ekonomski cilj Srbije da nastavi da održava makroekonomsku stabilnost i istraje u sprovodjenju strukturnih reformi, posebno onih koje se odnose na državna preduzeća i problematične kredite.

Predstavnici zemalja članica EU, Zapadnog Balkana i Turske, Evropske komisije i Evropske centralne banke, kao i predstavnici centralnih banaka Zapadnog Balkana i Turske sastali su se danas na godišnjem sastanku o ekonomskoj politici u Briselu. Srbija je dobila šest smernica od kojih se dve odnose na makro-fiskalni okvir, jedna na stabilnost finansijskog sektora a tri na sektorske strukturne reforme koje treba sprovesti u narednih godinu dana.

Vujović je rekao zajednički zaključci “prepoznaju napredak” koji je Srbija postigla u ekonomskim reformama i unapredjenju ekonomskog upravljanja, saopštilo je ministarstvo finansija.

“Poboljšanje fiskalnog i spoljnog deficita i niska inflacija 2016. učinili su tu godinu najuspešnijom u srpskoj privredi od globalne finansijske krize. Naš cilj je da održimo snažnu makroekonomsku stabilnost i ustrajemo u sprovodjenju aktuelnih strukturnih reformi, posebno onih koje se odnose na državna preduzeća i problematične kredite, kao i da postignemo održiv srednjoročni rast”, rekao je Vujović.

Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković je rekla da će “dinarizacija” ostati jedan od prioriteta i da je već više od 70 odsto novih kredita stanovništvu odobreno u dinarima, dok je EBRD izdala prvu trogodišnju dinarsku obveznicu.

Ona je rekla da je u rešavanju problematičnih kredita prošle godine ostvaren značajan napredak, zahvaljući čemu je agencija Mudis povećala kreditni rejting Srbije, dok je premija rizika Srbije pala na desetogodišnji minimum u proteklih nekoliko meseci.

Vršilac dužnosti šefa Delegacije EU u Srbiji Oskar Benedikt rekao je da zaključci “jasno prepoznaju” važne korake koje je Srbija načinila ka postizanju privrednog rasta i makrofiskalne stabilnosti.

“Srbija treba da nastavi s reformama na ambiciozan način, posebno kada je reč o strukturnim reformama i stvaranju boljeg poslovnog ambijenta koji će zauzvrat povećati privredni rast i stvoriti nova radna mesta”, rekao je on.

Po merama koje su Srbija i ministarski savet ekonomije i finansija (ECOFIN) danas zajednički usvojili, Srbija treba da nastavi smanjivanje budžetskog deficita, ubrza reformu državnih preduzeća i unapredi razvoj privatnog sektora boljom kontrolom parafiskalnih troškova.

Od šest smernica Srbiji, prva je da nastavi smanjivanje deficita, kao i da usvoji kredibilan i obavezujući sistem fiskalnih pravila sposoban da učvrsti napore za konsolidaciju.

Srbiji se preporučuje i da u narednih godinu dana ubrza reformu državnih preduzeća i poreske službe, kao i da u bruto domaćem proizvodu (BDP) smanji udeo javne potrošnje za plate i penzije.

U cilju stabilnosti finansijskog sektora, Srbija treba da sprovede preostale mere iz programa za rešavanje pitanja nenaplativih zajmova, da završi reformu i privatizaciju dve velike državne banke i nadje rešenje za preostale male državne banke.

Preporučuje se i postepeno uskladjivanje cene struje kako bi odražavala troškove. Potrebno je i unaprediti naplatu i u budućnosti izbegavati akumulaciju zaostalih plaćanja u energetskom sektoru.

Takodje su potrebni napredak u najavljenom restrukturiranju duga Srbijagasa i sprovodjenje plana optimizacije EPS.

Srbiji se preporučuje da smanji broj parafiskalnih nameta na državnom nivou, unapredi funkcionisanje Poreske uprave i obezbedi veću efikasnost inspekcije.

U oblasti rada, Srbija treba da smanji velike troškove rada isključujući za plate u oblastima gde su zarade najniže, da usvoji mere za zapošljavanje osetljivih grupa, uključujući primaoce socijalne pomoći, i u saradnji sa socijalnim partnerima i sektorom biznisa uvede dualno obrazovanje i obuke.

U oceni programa ekonomskih reformi Srbije se navodi da je njena privreda 2016. rasla brže od očekivanog i da je fiskalna konsolidacija i dalje veoma jaka, što za rezultat ima smanjenje javnog duga prema BDP prvi put za mnogo godina.

(Beta)

Napišite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena.

Najnovije iz rubrike