Negre: Pregovori sa EU najveći reformski proces u Srbiji

BEOGRAD – Proces pregovaranja Srbije sa Evropskom unijom je najveći reformski proces koji se trenutno odvija u Srbiji, i on je taj koji treba da otvori put za sve ostalo što će se dešavati u drušstvu i ekonomiji, izjavila je danas šefica Kancelarije Evropske investicione banke (EIB) za Zapadni Balkan Dubravka Negre.

Ona je na 18. Ekonomskom samitu Srbije, u okviru panela „Mere za unapređenje konkurentnosti“, podsetila je da je Srbija prema nedavno objavljenoj listi Svetskog ekonomskog foruma (WEF) ispred zemalja regiona, poput Hrvatske, Makedonije, Bosne i Hercegovine, čemu je, ocenjuje, doprinelo postizanje makroekonomske stabilnosti.

„Proces reformi je jako bitan, ali i nova saradnja sa Međunarodnim monetarnim fondom koja će doneti okvir koji će neminovno uitcati na poboljšanje kvaliteta institucija i poslovne klime“, izjavila je Negre.

Ona je ocenila da će domaće institucije nastaviti da jačaju kroz pregovarački proces, ali da je i dalje veoma veliki jaz u oblasti infrastrukture ako želimo da idemo ka razvijenijoj ekonomiji.

Nivo direktnih stranih investicija u Srbiji je prošle godine iznosio 18 odsto BDP-a, a željeni nivo je 25 odsto BDP-a ako bi zemlja da se okrene brzorastućim privredama, navodi Negre.

„Tu su potrebna ne samo sredstva, već i prioritizacija i upravljanje investicijama kada one i postoje“, rekla je Negre.

Savetnik predsednika Privredne komore Srbije Mihailo Vesović je govoreći o tome kako povećati konkurentnost naglasio konkurentnost privrede zavisi od mnogih faktora, ne samo tehnoloških i ekonomskih, već i društvenih.

Vesović je rekao da se pitanje konkurentnosti obično svodi na podizanje produktivnosti, koja je kod nas najniža u poljoprivredi, gde postoji veliki potencijal za unapređenje, to jest povećanje prinosa, skladištenje i slično, uvođenjem, tehnoloških inovacija.
„Ali, ono što vuče ekonomiju su velike kompanije, najčešće u metaloprerađivačkom sektoru, energetskom i hemijskom sektoru. Moje mišljenje je da nama nedostaje industrijska politika Srbije, što je naš uslov u okviru pregovaračkog poglavlja 20 sa EU“.
Kazao je da treba da donesemo novu industrijsku politiku, koja će reći koje oblasti prepoznajemo da imaju šansu da uspeju, te dodao da te oblasti treba finansijski podržati i u skladu sa njihovim razvojem uskladiti i obrazovni sistem.
Dodao je da su za podizanje konkurentnosti, takođe, važni poslovna i pravna predvidivost, nezavisnost sudstva i već ulaganja u inovacije i zaštitu intelektualne svojine.
Direktor Atlantik grupe za Srbiju Vladimir Čupić je rekao da u oblasti proizvodnje i prerade hrane u kojoj posluje ta kompanija, imamo ozbiljan suficit, povećavamo izvoz i da smo najbolji u regionu.
On je kazao da je po pitanju konkurentnosti u toj oblasti najveći problem što kao zemlja sporo otvaramo sa EU pregovračka poglavlja koja se tiču hrane i fitosanitarnih propisa, kao što su pogljavlja 11 i 12.
„To su važne stvari koje se ne tiču samo kompanija već utiču na život svakog pojedinca“, rekao je Čupić i dodao da nemamo ni odgovarajuće industrjske politike.
Čupić smatra da je finansijski sektor u Srbiji slaba tačka, uprkos tome što je finansijski sistem stabilan i što banke funkcionišu, kao i da je razlog tome što nemamo razvijenu berzu i određene modele finansiranja.
Sa druge strane, Srbija ima potencijal kada je reč o inovacionim sposobnostima, kao i da je to sada vitalni deo privrede koji može da generiše nove proizvode i usluge, naveo je Čupić.
Napomenuo je da visoka konkurentnost zemalja ima direktnu korelaciju sa nivom dohotka, ali i inovacionim sposobnostima, kao i da je za veću konkurenost važno uvođenje digitalnog poslovanja.
Predsednik ITM sistema Toplica Spasojević je rekao da poslednju pažnju treba posvetiti razvoju IT industrije, koja je u našoj zemlji već u dobrom zamahu.
„To je jedna od ključnih grana koja može da se primeni u bilo kojoj industriji i zato joj moramo dati podršku“.
Spasojević, takođe, kaže da za podizanje konkurentnosti domaće privrede trebalo više ulagati u oblasti infrastrukture i poljoprivrede, kao i u prerađivačku industriju.
Direktorka Sberbanke Srbije Marijana Vasilesku je rekla da je i za konkuretnost u bankarskom sektoru veoma važna digitalizacija.
„Banke sve više postaju tehnološke kompanije i mi imamo sve veći problem da zadržimo dobre stručnjake“, rekla je ona i dodala neke procene predviđaju da će 2030. oko 70 odsto poslovanja banaka biti digitalno.
Zato je banke moraju na vreme prilagoditi i omogućiti klijentima da mogu sve da završe on lajn.
Regionalni direktor za razvoj IKEA za jugoistočnu Evropu Vladislav Lalić je rekao da je ta kompanija u prvoj finansijskoj godini poslovanja u Srbiji imala promet od 5,6 milijardi dinara (47,5 miliona evra), uzimajući tržišni udeo od 11 odsto.
„To je značajno veći udeo nego na tržištu Hrvatske – 8,5 odsto i Rumunije 4,3 odsto.
Srpsko tržište nameštaja se od dolaska kompanije Ikea, u proteklih godinu dana, povećalo za 14 odsto, što znači da su ljudi počeli da investiraju u svoje domove, svoje kuće, naveo je Lalić.
„Očekujemo da se taj trend nastavi. Kada smo došli u Rumuniju pre 10 godina, tržiste je skočilo za 20 odsto“, dodao je Lalić.

Na dvodnevnom Ekonomskom samitu Srbije učestvuju ministri, visoki evropski zvaničnici, predstavnici privrede i javne uprave.

Organizator samita je TGI Group International, a medijski partner samita je novinska agencija Tanjug.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.