Nemačka recesija i srpska privreda: Ko će podneti veći teret

Stanje nemačke privrede kojoj sledi recesija će se sigurno odraziti i na privrednu saradnju sa Srbijom, pre svega zato što dosta sarađujemo u oblasti automobilske industrije, koja će u Nemačkoj biti prva na udaru.

Nemačka ekonomija, koja je deceniju i više bila motor evropske privrede, ove godine će, prema prognozi vlade u Berlinu, umesto očekivanog rasta BDP-a od 1,8 odsto, zabeležiti mršavih 0,5 odsto. I MMF je značajno smanjio očekivanja od nemačke ekonomije, dok joj američki mediji predviđaju „krhku budućnost“, piše nemački „Bild“, uz konstataciju da se Nemačka od uzora za sve pretvorila u problematično dete.

Privreda je usporila prošle godine, kada je njen rast bio svega 1,5 odsto, što je bilo značajno manje od 2,2 odsto u 2017. i najslabije u poslednjih pet godina. Pad, međutim, nije zaustavljen.

„Ona će, ako ne sada, u sledećem kvartalu ući u recesiju, i to ne mogu da izbegnu. I oni, u suštini, bez kineskih para neće iz nje moći da izađu, jer ni iz prošle recesije nisu izašli bez kineskih para. Izašli su zahvaljujući preko 200 milijardi dolara direktnih kineskih investicija u njihovu privredu“, kaže za Sputnjik konsultant za strana ulaganja Mahmud Bušatlija.

On objašnjava da u toj situaciji prvo nastradaju investicije zato što manja prodaja, manji prihod, manji profit znače da prosto nema iz čega da se investira. I prvo, kako dodaje, nastradaju investicije u automobilsku industriju, turizam, jer domaćinstva nemaju dovoljno para, a potom građevinarstvo, zbog nedovoljnog razvoja industrije.

Šta to znači za privredu Srbije koja u Nemačkoj ima najvažnijeg partnera, kako je to samo pre dva dana izjavio ministar finansija Siniša Mali.

Na tradicionalnom skupu u organizaciji Nemačko-srpske privredne komore, Mali je ocenio da skoro hiljadu nemačkih kompanija koje posluju u Srbiji i zapošljavaju blizu 60.000 radnika, predstavljaju veoma važan faktor u poslovanju i napredovanju srpske privrede.

Nemačka je jedan od najvećih investitora u Srbiji i dosad je u našu zemlju uložila više od 1,9 milijardi evra, ali i kao najveći donator odobrila oko 1,6 milijardi evra razvojne pomoći u vidu bespovratnih sredstava i mekih zajmova.

Uz to, Nemačka je, posle Italije, naš drugi spoljnotrgovinski partner i razmena je prošle godine, kao i pretprošle, premašila četiri milijarde evra.

Bušatlija zato kaže da ćemo i mi biti kolateralna šteta takvog stanja nemačke privrede.

„U svakom slučaju, to će se odraziti na našu saradnju. Prvo zato što dosta sarađujemo u oblasti automobilske industrije, koja će biti među dva privredna sektora koji su prvo pogođeni. Turizam i automobilska industrija su zavisni od potrošnje, i to ih prvo pogađa. Možemo očekivati smanjenje aktivnosti u toj oblasti“, objašnjava sagovornik Sputnjika.

On podseća da mi sa Nemcima u Srbiji najviše sarađujemo u sektoru proizvodnje delova za automobilsku industriju, koji će neminovno biti pogođen zato što Nemačka već proizvodi manje automobila jer ne može sve da plasira.

„Ukoliko oni budu dolazili ovde, to će činiti pod vrlo, vrlo ozbiljnim i teškim uslovima za nas“, smatra konsultant za strana ulaganja.

„Ova godina će biti vrlo teška za Evropu, mi ćemo biti kolateralna šteta i platićemo to što oni rade. A procesi izlaska iz recesije su veoma složeni i nikada nisu brzi. To je postupak koji traje godinama. Nisam siguran da je Nemačka sanirala sve svoje probleme iz prošle recesije a prošlo je tri, tri i po godine od tada“, naglasio je Bušatlija.

(Sputnjik)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike