Neophodna izgradnja digitalne ekonomije zasnovane na znanju
BEOGRAD – Izgradnja digitalne ekonomije zasnovane na inovacijama i znanju nameće se kao obaveza ukoliko Srbija želi da uhvati korak sa razvijenim zemljama i savremenim tokovima ekonomskog razvoja, rekla je danas ministarka zadužena za demografiju i populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović.
Na otvaranju dvodnevne konferencije „Budućnost rada – budućnost je sada“, ministarka je naglasila da je osnovni zadatak države ulaganje u znanje, kreativnost i inovacije i stvaranje sistema obrazovanja namenjenog modernim generacijama koje će kreirati moderno društvo i privlačiti mlade talente.
Govoreći o digitalnoj revoluciji koja menja strukturu ekonomije, Đukić Dejanović je ukazala da je digitalizacija postala naša realnost koja je zahvatila sve oblasti društva i ljudskog stvaralaštva, od privrede, poljoprivrede, medicine, kreativnih industrija i kulture.
Kao praktične primere benefita digitalizacije u implementaciji Agende 2030 navela je eUpravu, koja omogućava efikasnije korišćenje javnih usluga, eZdravstvo koje omogućava zakazivanje pregleda i dobijanje labaratoriskih rezultata preko interneta, kao i eBankarstvo i eŠkolstvo.
Ministarka je kazala da se sa pojavom novih tipova poslova i novih fleksibilnijih načina zapošljavanja postavlja pitanje ekonomskog, socijalnog i pravnog položaja zaposlenih.
„Ova tzv. gig ekonomija, odnosno težnja poslodavaca za angažovanjem zaposlenih na privremeno-povremenim poslovima, umesto stalno zaposlenih radnika, zahteva odgovor države kada je u pitanju zaštita njihovih radnih i ljudskih prava“, rekla je Đukić Dejanović na skupu koji organizuje Centar za istraživanje javnih politika.
Posebno je istakla da Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom, koji se primenjuje od 1. jula, uvodi novo pravo velikom broju žena da po prvi put steknu mogućnost ostvarivanja prava na naknade po rođenju deteta.
Ministarka je napomenula da je reč o ženama koje nisu u stalnom radnom odnosu, već su radno angažovane po osnovu privremenih i povremenih poslova, ugovora o delu, autorskih ugovora, ili su vlasnice poljoprivrednog gazdinstva.
„Sve žene u ovakvim radnim angažmanima upotpunosti su izjednačene u ostvarivanju prava na naknadu po rođenju deteta sa ženama koje su u stalnom radnom odnosu“, rekla je ministarka.
Programska direktorka Centra za istraživanje javnih politika Branka Aćimović rekla je da je prva godišnja konferencija o budućnosti rada postavlja okvir za kritičko promišljanje faktora koji transformišu svet rada i ekonomije u Srbiji u kontekstu digitalne revolucije i nove Digitalne Agende za Zapadni Balkan.
Ukazala je na četiri važna stuba nove (digitalne) ekonomije ili ekonomije znanja, a to su, kako kaže, obrazovanje i ulaganje u ljudski kapital, rasprostranjena informaciono-komunikaciona mreža, ulaganje u istraživanje i razvoj i otvoreno tržište i jake institucije.
Prema njenim rečima danas postoje dve Srbije – jedna u kojoj se i dalje nosimo sa problemima 20.veka i prethodnim industrijskim u kojoj mnogima nije lako, dok druga Srbija u velikoj meri doprinosi BDP i čini ga jačim i bogatijim.
„Za nas je pitanje kako te dve Srbije dovesti na jedno mesto i kako da ‘druga Srbija’ pomogne prvoj da postane jača, bolja i pametnija i sa boljim uslovima rada. Da bi tehnologija imala pozitivan uticaj na radnu snagu moramo da razmišljamo o svim segmentima našeg društva i samo tako možemo doći do društva sa uspešnom ekonomijom“, zaključila je Aćimović.
Kako je rekla, budućnost takve ekonomije zasnovano je na znanju kadrova koje imamo i na kreiranju znanja onih u koje tek treba da uložimo.
Ambasador Švedske u Srbiji Jan Lundin nije saglasan sa uobičajenim mišljenjem da će u budućnosti posla imati samo za inženjeri i IT stručnjake i ocenjuje da se zahvaljujući internetu svakog dana „rađaju nova radna mesta“.
Kako je primetio, mnogi iznose tvrdnje da će polovina radnih mesta nestati za nekoliko godina, iako, prema njegovom mišljenju, privreda tako ne funkciniše.
„Svakog dana se pojavljuju nova radna mesta.Recimo, ja preko skajpa učim šah od najboljeg srpskog šahiste, to se isplati i njemu i meni. Na isti način učim i srpski jezik. To je tipičan primer kako se stvara nova privreda preko interneta“, ispričao je Lundin.
Ambasador je mišljenja da uloga države nije da sačuva radna mesta već da sačuva zaposlene i da ulaže u njihovo obrazovanje kako bi se prilagodili novim zahtevima tržišta u budućonsti.
Konferencija „Budućnost rada – budućnost je sada“ okupja vodeće evropske i domaće strucnjake, predstavnike javne uprave i akademskih institucija, domaće kompanije, predstavnike startap zajednice, sindikate i predstavnike civilnog društva.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.