U trendu

Nivo aflatoksina 0,050 mikrograma po litru od decembra 2022. godine

BEOGRAD – Nivo aflatoksina u mleku od 1. decembra 2022. godine biće do 0,050 mikrograma po litru, a sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih prozvoda Privredne komore Srbije Nenad Budimović smatra da se zahtevni standardi EU mogu postići pojačanom kontrolom kvaliteta mleka i hrane za životinje, kao i adekvatnom edukacijom poljoprivrednika i farmera, ali i da će oni otežati poslovanje malim domaćinstvima.

Budimović je poručio da Srbija mora da radi na unapređenju kvaliteta mleka, ne samo što se tiče mikrotoksina, već i kada je u pitanju procenat proteina, mlečnih masti, količina somatskih ćelija i bakterija

„Evropska unija propisuje standarde po kojima se koncentracija aflatoksina mora smanjiti, a Ministarstvo poljoprivrede je najavilo pooštravanje mera, kako bi se ispoštovali zahtevi EU. Sve to je vrlo zahtevno i pre svega je potrebno raditi na edukaciji sa poljoprivrednicima i farmerima koji se bave proizvodnjom mleka“, kazao je on.

Budimović je u izjavi za Tanjug rekao da su trenutne dozvoljene koncentracije aflatoksina 0,5 mikroma po litru mleka i dodao da ova štetna supstanca svoje negativne efekte može proizvesti posle dužeg konzumiranja namirnica koje je sadrže.

Objasnio je da je aflatoksin produkt gljivica koje se pojavljuju na žitaricama i uglavnom se javljaju u sušnim godinama, te istako da u mleko ovaj mikrotoksin dolazi preko hrane za životinje i da se njegov procenat može smanjiti isključivo povećanjem kotrole hrane za životinje, kukuruza, silaže, semena lucerke i ostale koncentrovane i kabaste hrane.

„U Srbiji imamo trenutno negde oko 20 odsto, ukupne količine proizvedenog mleka, koji zadovoljava ekstra kvalitet i to je relativno mala količina, ali kad uzmemo u obzir da od ukupno pomuženog mleka 1,4 milijarde litara, svega 850 miliona litara uđe u preradne kapacitete, a tih 650 miliona završi za ishranu mladunaca i na zelenim pijacama kroz proizvode tipa sira i kajmaka, onda možemo da zaključimo da kontrola mora da bude mnogo veća“, naveo je on i dodao da je završena studija koja govori o unapređenju kvaliteta mleka u Srbiji, kao i da je Nacionalna referentna laboratorija opremljena za kontrolu kvaliteta ove namirnice.

To je nedovoljno,kaže, jer kontrola ne rešava problematiku, već samo konstatuje trenutno stanje i preporučuje korake koje treba preduzeti.

Kvalitet mleka, naveo je on, može unaprediti higijena i laktofizi i istakao da su to osnovne stvari koje treba da se primene kada je u pitanju unapređenje kvaliteta mleka i postizanje standarda EU.

Osvrnuo se i na poteškoće proizvođača i farmera, kada su u pitanju standardi EU i objasnio da zahtev za smanjenje nivoa aflatoksina znatno otežava poslovanje malim domaćinstvima.

„Nekada su jedna do dve krave mogle da izdržavaju domaćinstvo u smislu finansija, a sada sa pooštravanjem standarda kada je u pitanju aflatoksin manja gazdinstva neće moći da uđu u proces otkupa mleka“, kazao je Budimović

U Privrednoj komori Srbije danas je održana sednica Odbora za stočarastvo PKS-a gde su predstavljeni rezultati u ovom sektoru za 2021. godinu, a na njoj se govorilo i o izmeni Pravilnika o maksimalnim koncentracijama određenih kontaminenti u hrani, koji se odnosi i na dozvoljneni novo aflatoksina .

Stručnjaci smatraju da će najviše problema kod prilagođavanja sa novim standardima po pitanju aflatoksina, imati mali proizvođači.

Direktor mlekare „Subotica“ Saša Dzonlaga ocenio je da su standardi EU previsoki za Srbiju i da mogu ugroziti postojeći izvoz naših proizvoda u zemlje Evrope.

„Cela CEFTA je prihvartila Evropske norme za kvalitet proizvodnog mleka, čak i BiH i Crna Gora primenjuje normu koja važi za sirovo mleko od 0,05 mikrograma aflatoksina po litru“, kazao je on.

Ocenio je da za našu proizvodnju to ne bi bio veliki problem kada bi se gledao samo nivo mikrotoksina po litru u sirovom mleku.

Međutim, kada su u pitanju mlečni proizvodi, objasnio je da ukoliko je za proizvodnju nekog sira neophodno pet ili deset litara mleka, koncentracija aflatoksina koja se računa je petosruko, odnosno desetostruko veća.

Zaključio je da će se ovakav trend negativno odraziti kako na izvoz, tako i na samu proizvodnju mleka i mlečnih proizvoda.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar