Novi aranžman MMF uz uslov ambicioznog programa reformi

BEOGRAD – Srpske vlasti izrazile su interesovanje za novi aranžman sa MMF-om, rekao je šef Kancelarije MMF-a u Beogradu Sebastijan Sosa i dodao da će, pored sporazuma o makroekonomskim i finansijskim politikama, za novi aranžman biti potreban ambiciozan program strukturnih refomi.

Istakao je da su srpske vlasti rekle da im nije potrebno finansiranje MMF-a, tako da bi taj novi program mogao biti naslednik aktuelnog Instrumenta za koordinaciju politike (PCI).

„Novi aranžman mogao bi da pomogne Srbiji u sprovođenju politika za jačanje makroekonomske stabilnosti i otpornosti finansijskog sistema, i da istovremeno, signalizira posvećenost reformama“, rekao je Sosa u intervjuu za „Politiku“.

Govoreći o srpskoj ekonomiji, Sosa je naveo da je u Srbiji u 2020. predviđen pad BDP-a od 1,5 odsto, što je, dodaje, manje nego u većini evropskih zemalja.

„Prema osnovnom scenariju, predviđamo relativno snažan oporavak u 2021. godini. Međutim, ukoliko se pandemija produži i njen uticaj bude jači od očekivanog, možda će biti potrebne mere podrške“, naveo je Sosa.

Istakao je da su srpske vlasti, da bi ublažile ekonomski i socijalni uticaj pandemije, primenile brz i osmišljen odgovor.

„Ovaj snažni odgovor odigrao je važnu ulogu u podršci ekonomiji tokom krize“, rekao je Sosa.

Dodao je da je taj odgovor bio moguć zahvaljujući fiskalnoj disciplini koju je Srbija u poslednjih nekoliko imala.

Sosa ističe da je zbog toga imala i dovoljno prostora da na pandemijsku krizu odgovori velikim paketom fiskalnih mera.

Kaže i da je ekonomska aktivnost povećana delimično upravo zbog tog velikog fiskalnog paketa koji je podržan monetarnim i finansijskim merama primenjenim kao odgovor na krizu.

„Naše najnovije projekcije za Srbiju predviđaju realno smanjenje BDP-a od 1,5 odsto u 2020. i ponovni skok u 2021. uz predviđeni rast od pet odsto“, naveo je Sosa.

Ukupni fiskalni deficit u 2020. u našoj zemlji će dostići, dodaje on, skoro devet odsto BDP-a, u poređenju sa 0,5 odsto BDP u početnom budžetu.

Navodi da je to posledica troškova fiskalnih mera primenjenih kao odgovor na krizu i pada prihoda usled niže ekonomske aktivnosti.

Očekuje se da će javni dug, ističe Sosa, koji je neprekidno opadao pre pandemije, povećati 2020. na skoro 60 odsto BDP.

„Misija MMF se sa vlastima dogovorila oko ključnih parametara budžeta za 2021. godinu, taj budžet mora da uspostavi ravnotežu između ekonomskog oporavka i fiskalne odgovornosti“, kaže Sosa.

S obizrom na, ističe, očekivani ekonomski oporavak, smanjenje ukupnog fiskalnog deficita na tri odsto BDP-a bilo bi prikladno i osiguralo bi da javni dug nastavi da pada nakon privremenog povećanja u 2020.

Sa srpskim vlastima su se, kaže, saglasili o potrebi jačanja javnih investicija, uključujući, dodaje Sosa, zelene investicije koje bi trebalo da podstaknu rast.

„Takođe, rekli smo da bi povećanja plata u javnom sektoru trebalo da bude ograničeno 2021. godine. To će osigurati da se masa zarada u javnom sektoru kao udeo u BDP smanji na održiviji nivo nakon porasta u poslednje tri godine“, naglašava Sosa.

Penzije bi, dodaje, trebalo da rastu u skladu sa nedavno uvedenim pravilom indeksacije zasnovanom na tzv. „švajcarskoj formuli“, a da se izbegavaju dodatna ad hok povećanja ili isplate.

„Na kraju, preporučili smo da fiskalne rizike, koje potiču od državnih preduzeća treba pažljivo pratiti i da svaka podrška ovim kompanijama treba da se pruži transparentno kroz budžet“, naveo je Sosa.

MMF očekuje, dodaje, da će se javne investicije povećati na više od 5,5 odsto BDP u 2021. godini.

„Ovo povećanje u velikoj meri u infrastrkutrnim projektima pomoći će u otvaranju radnih mesta, podržaće oporavak i postaći potencijalni rast Srbije“, zaključio je Sosa.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.