Novi rekord Komercijalne, zarada za šest meseci 37 mln evra

BEOGRAD – Komercijalna banka je, nakon rekordne istorijske dobiti od 71 milion evra u 2018., nastavila da niže uspehe oborivši još jedan rekord u prvih šest meseci ove godine sa zaradom od 4,33 milijarde dinara, što je blizu 37 milona evra, kaže predsednik Izvršnog odbora Komercijalne banke Vladimir Medan.

Depoziti Komercijalne banke su poslednjeg dana juna 2019. iznosili 323 milijarde dinara, što je međugodišnji rast od osam procenata, odnosno za 32 milijarde dinara, rekao je Medan u intervjuu za „Večernje novosti“.

To se, kaže, odrazilo i na kapital, koji je 30. juna iznosio 69 milijardi dinara, što predstavlja rast od 9,0 odsto, odnosno rast od šest milijardi u odnosu na isti datum prethodne godine.

„Bez lažne skromnosti možemo reći da Komercijalna banka ostaje stub stabilnosti srpskog bankarskog sektora. Kada govorimo o bilansnoj aktivi, nju smo sa 367 milijardi iz marta 2018. godine podigli na 412 milijardi dinara. Možemo reći da će banka i u sedmom mesecu ostvariti dobit od nekih pet milijardi i 100 miliona dinara, kumulativno, tako da se uzlazna putanja koju smo pokrenuli 2018. uspešno nastavlja i u 2019“, ističe Medan.

Dodaje da je pozitivan rezultat u prvih šest meseci utoliko značajniji jer je ostvaren uprkos troškovima kojima je banka bila izložena zbog konverzije kredita zaduženih u „švajcarcima“.

„Banka je u trenutku donošenja posebnog zakona o ‘švajcarcima’ u svom portfelju imala 1.081 kredit i cela konverzija je banku koštala oko 800 miliona dinara. S jedne strane, to je za banku bio trošak, ali sa druge strane, rešili smo jedan veliki problem, veliki pul kredita koji su bil specifični… Mi smo bili izuzetno uspešni i 1.035 klijenata je izvršilo konverziju“, kaže Medan.

Smatra da je Zakon o konverziji koji je donela Srbija bio izuzetno fer jer su deo troška snosile komercijalne banke, a deo država, čime su se banke, i pored troška, oslobodile dela nenaplativih kredita u svojim portfeljima.

Što se tiče kreditne aktivnosti, Medan navodi da su na godišnjem nivou krediti Komercijalne banke porasli sa 141 milijarde dinara na 172 milijarde na kraju jula 2019.

Meru Narodne banke Srbije o smanjenju roka otplate gotovinskih kredita ocenjuje „apsolutno logičnom“, jer se, kako objašnjava, obnavljanje keš kredita, s jedne strane, povećavalo po iznosu, a sa druge, povećavala se ročnost, odnosno period otplate.

„To je bio siguran put da će u jednom trenutku doći do problema, tako da je mera NBS sasvim logična da se rokovi povraćaja i iznos kredita limitiraju“, kaže Medan i dodaje da Komercijalna banka po tom pitanju nije u problemu jer je u prethodnom periodu postavila nešto rigidnije limite, upravo zbog elemenata bezbednosti i upravljanja rizicima.

Na pitanje da li može doći do dodatnog smanjenja kamata na kredite budući da je Euribor i dalje u minusu, a referentna kamatna stopa NBS na istorijskom minimumu, mišljenja je da je prostor za to veoma ograničen.

„Kada govorimo o našem tržištu, dominantno vezanom za evro, možemo reći da ta kamata može samo simbolično ići na niže. Kada govorimo o čisto dinarskim kreditima, vidimo da je NBS za dva meseca dva puta korigovala referentnu kamatnu stopu sa tri na 2,75, a potom na sadašnjih 2,5 odsto, tako da u tom kontekstu možemo očekivati blago smanjenje kamata na dinarske kredite. Ali, kada govorimo generalno o kreditima, prostor za smanjenje kredita je veoma ograničen, kamatne marže su svedene na minimum, tako da teško možemo očekivati da će doći do značajnijeg pada kamatnih stopa“, zaključio je Medan.

(Tanjug)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike