Panel Erste banke o štednji: Planirati štednju, postaviti finansijske ciljeve i odrediti budžet
Menadžerka za društveno odgovorno poslovanje i finansijsku edukaciju u Erste banci Marija Mutić rekla je danas na panel diskusiji, povodom Evropske nedelje štednje, da je bitno, kada je u pitanju upravljanje finansijama, planirati štednju, postaviti finansijske ciljeve odrediti šta nam je prioritetno i spram toga odrediti svoj budžet.
Panel diskusija pod nazivom „Money Meetup“, bila je usmerena na poboljšanje finansijske pismenosti i podizanje svesti o njenom značaju, a organizovao ju je Centar za finansijsku edukaciju i osnaživanje (CEFIN) uz podršku Erste Banke.
„Tokom ove nedelje se trudimo da ukažemo posebno na značaj, prezentujemo i promovišemo neke aktivnosti i stvari koje mogu da nam pomognu u tome da budemo finansijski pismeniji i da bolje upravljamo svojim novcem, odnosno da bolje donosimo finansijske odluke“, rekla je Mutić.
Ona je podsetila da je značaj finansijske edukacije tema o kojoj treba da se priča tokom cele godine.
Zašto je važno biti finansijski zdrav, koji su najveći izazovi i zamke na putu do finansijskog zdravlja i na koji način možemo da unapredimo svoje upravljanje finansijama, bila su neka od pitanja na koja su odgovorile panelistkinje Karolina Herbut, finansijska savetnica i predsednica CEFIN-a i Tatjana Manojlović direktorka sektora za retail klijente iz Erste banke.
Direktorka sektora za Retail klijente iz Erste banke Tatjana Manojlović je rekla da postoji pet stubova finansijskog zdravlja.
„Jedan od njih je plaćanje računa na vreme, odnosno upravljanje svojim troškovima tj. dugovima“, rekla je ona.
Drugi stub je trošenje u okviru svojih mogućnosti, a treći takozvani „safety net“ odnsno iznos koji treba da bude brzo dostupan kada nam je potreban novac.
„Još jedan od stubova finansijskog zdravlja je obezbediti se od rizika, odnosno osiguranje nečega, sebe ili neke nepokretnosti i slično“, rekla je Manojlović.
Na drugoj panel diskusiji Erste banke i CEFIN-a o stanju tržišta nekretnina, njihovim cenama, kao i o tome da li je sada pravo vreme za njihovu kupovinu, izvršni direktor za komercijalne usluge iz Novastona Nikola Đogatović, je podsetio na podatak da su u poslednjih 10 godina cene na tržištu nekretnina skočile.
„Gledajući 2022. godnu došlo je do povećanja volumena novca u Srbiji. Sa 6,1 milijarde evra došli smo na 7,5 milijardi evra. To je povećanje od nekih 22 odsto. Broj kupoprodajnih ugovora je manje-više bio stabilan i došlo je do dva odsto povećanja“, rekao je on.
Kazao je da je tokom prošle godine trgovano sa oko 140.000 nekretnina u Srbiji jer postoji veći „volumen novca“.
„Prošle godine je prodato na teritoriji regiona i cele Srbije oko 51.000 stanova, a od toga su oko 28.000 stanovi koji su već korišćeni. Oko 2.000 stanova je kupljeno od investitora, a 1.000 stanova je trgovano među pravnim licima“, podsetio je Đogatović.
Na pitanje da li se može očekivati da se cene nekretnina stabilizuju, Đogatović je rekao da nema preciznih prognoza i da je 2022. godine 11 odsto nekretnina kupljeno iz kredita, a 89 odsto „iz gotovine“ i naglasio da se takva situacija dešava samo u nerazvijenim zemljama.
Naveo je primer da neko ko je prethodne godine u januaru imao 400 evra ratu za kredit, u februaru ove godine njegova rata iznosi 560 ili 570 evra.
Na poslednjem panelu bilo je reči o trgovanju na berzi i o tome može li nam ono pomoći da diverzifikujemo svoj portfolio ulaganja.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.