Povećano zadovoljstvo građana radom lokalnih samouprava
BEOGRAD – Skoro svaki drugi stanovnik centralne Srbije sada smatra da lokalna samouprava vodi računa o građanima i pruža im usluge adekvatne njihovim potrebama, pokazuju rezultati istaživanja javnog mnjenja sprovedenog u okviru programa Swiš PRO, koji podržava Vlada Švajcarske.
Istraživanje je sproveo CeSID, na reprezentativnom uzorku od 11.387 punoletnih građana u 50 gradova i opština u regionu Šumadije i zapadne Srbije i regionu Južne i istočne Srbije, navodi u saopštenju Swiš PRO
Nakon što je 2010. godine bilo svega 22 posto ispitanika koji smatraju da lokalne vlasti vode računa o građanima, beleži se trend rasta, pa je 2013. godine bilo 26 posto, 2017. godine je izmereno 37 posto, a poslednji istraživački nalaz je da 45 posto ispitanika ima pozitivne stavove o tretmanu građana od strane lokalne samouprave.
Iako raste percepcija da se lokalne samouprave trude da udovolje građanima, ipak i dalje trećina ispitanika smatra da lokalne vlasti uglavnom ne vode računa o potrebama sugrađana, a 12 posto misli da uopšte ne vode računa.
Na pitanje šta najbolje funkcioniše u opštinskoj upravi, više od polovine građana je navelo opštu upravu, zaduženu za izdavanje izvoda iz matičnih knjiga, uverenja, potvrda i slične dokumentacije. Petina ispitanika je ocenila da najbolje funkcionišu poreski poslovi, a slede društveni poslovi, poput socijalne zaštite, obrazovanja i zdravstva. Svega po pet posto ispitanika najbolje ocenjuje rad građevinskih i urbanističkih, kao i inspekcijskih poslova.
Najveći napredak u radu opštinskih službi građani vide u uštedi vremena, zatim povećanju kvaliteta usluga, a nešto manje ispitanika smatra da je došlo do poboljšanja u uštedi novca koji je neophodan za obavljanje poslova u lokalnoj samoupravi.
Oko dve petine građana smatra da je sve ostalo na istom nivou, a tek oko pet posto ispitanika smatra da je došlo do pogoršanja u navedenim oblastima. Građani koji su u skorijem periodu imali kontakt sa lokalnom samoupravom bolje ocenjuju njen rad u odnosu na one koji nisu imali neposredno iskustvo.
Dok skoro 90 posto građana tvrdi da nikada nisu dali ni novčani mito niti poklon opštinskom službeniku, svaki deseti ispitanik je priznao sitnu korupciju, darivanje kafe, slatkiša ili pića za uslugu lokalne administracije, a manje od jedan posto ispitanika je izjavilo da je novcem podmitilo službenika.
Osećaj bezbednosti građana je na visokom nivou, skoro 80 posto ispitanika ima percepciju potpune ili delimične bezbednosti u gradu ili opštini u kojoj žive. Sa druge strane, malo više od petine građana iskazuje percepciju nebezbednosti, a kao razloge ispitanici najviše navode lošu infrastrukturu, poput neosvetljenih ulica, nebezbednih saobraćajnica i rupa na putevima, kao i kriminal, a potom slede psi lutalice, loši međuljudski odnosi i narkomanija.
Da živi „dobro“ smatra 13 odsto građana centralne Srbije, dve trećine ispiotanika je trenutni kvalitet života opisalo ocenom „srednje“ i „podnošljivo“, petina ocenjuje da živi „teško podnošljivo“, a tri odsto smatra da žive „nepodnošljivo“.
Trendovi u odnosu na prethodne cikluse istraživanja koji su sprovedeni 2010, 2013. i 2017. godine ukazuju da se postepeno povećava procenat građana zadovoljnih elementima svakodnevnog života u lokalnoj zajednici.
Zadovoljstvo građana je najviše kada je u pitanju dostupnost mesta za kupovinu i nabavku, stanje na pijacama i kvalitet obrazovno-vaspitnih institucija.
S druge strane najveći procenat nezadovoljstva ispitanici su iskazali u pogledu omladinske politike, zatim jednakosti svih građana u ostvarivanju prava, čistoće grada i dostupnosti parking mesta.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.