U trendu

Presuda koja će preskupo koštati hiljade Srba

Apelacioni sud u Beogradu potvrdio je prvostepenu presudu kojom je odbačena tužba za poništenje ugovora o stambenom kreditu u švajcarskim francima iz 2008. godine između klijenta i banke i istovremeno odbijen tužbeni zahtev za raskid tog ugovora zbog promenjenih uslova, odnosno rasta kursa švajcarskog franka.

Ovo je pravosnažna presuda, ali tužilja još uvek ima pravo da uloži vanredni pravni lek Vrhovnom kasacionom sudu.

Naime, Građansko odeljenje sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu u saopštenju je ukazalo da se u ovom slučaju „radi o ’pilot presudi‘ — prvoj presudi, koja je ekspedovana iz suda, jer se očekuje da nezadovoljna stranka uloži zahtev za reviziju kako bi Vrhovni kasacioni sud (VKS) zauzeo pravni stav o ovim spornim pitanjima“.

„Do donošenja odluke VKS, sudijama ovog Građanskog odeljenja je predloženo da zastanu sa odlučivanjem po žalbama radi jednakog postupanja u jednakim stvarima koje se zasnivaju na istom činjeničnom stanju i pravnom osnovu“, navodi se u saopštenju Apelacionog suda.

U ovom slučaju ugovor o stambenom kreditu u švajcarskim francima zaključen je 3. januara 2008. godine, a tužilja se obavezala da će kredit vraćati u mesečnim ratama sa kamatom po promenljivoj nominalnoj kamatnoj stopi od 6,3 odsto na godišnjem nivou na dan zaključenja ugovora, koja predstavlja osnovnu kamatnu stopu banke uvećanu za maržu banke.

Stranke su 28. juna 2013. godine zaključile aneks ugovora kojim su predvidele da je nominalna kamatna stopa od 6,3 odsto na godišnjem nivou fiksna počev od 5. decembra 2011. godine.

Međutim, tužbom od 16. decembra 2015. godine korisnica kredita je tražila od suda da utvrdi da je ugovor ništavan, tvrdeći da odredba o kamati predstavlja bitan element ugovora o kreditu, a zaključenjem aneksa ugovor nije postao punovažan jer odredba o kamati „ugrožava“ opstanak čitavog ugovora o stambenom kreditu.

Potvrđenom presudom Višeg suda u Beogradu odbačena je tužba u pogledu tog zahteva „zbog nedostatka pravnog interesa jer je odredba o kamati aneksom ugovora izmenjena i usaglašena sa zakonom“.

Odlučujući po žalbi korisnice kredita, Apelacioni sud je ocenio da je pravilan ovaj zaključak prvostepenog suda, „jer je zaključenjem aneksa ugovora ugovorena dozvoljena kamatna stopa, potpuno određena, a banka je u međuvremenu vratila iznos koji joj je, u međuvremenu, naplatila primenom ranije važeće odredbe za koje je utvrđeno da je ništavna“, navodi se u pravosnažnoj odluci.

Takođe, potvrđeno je odbijanje tužbenog zahteva da se banka obaveže da tužilji isplati određeni iznos sa zakonskom zateznom kamatom.

Viši sud je odbio i eventualni tužbeni zahtev za raskid ugovora o stambenom kreditu zbog izmenjenih okolnosti, jer prema stavu tog suda za to nisu ispunjeni ni objektivni ni subjektivni uslovi.

Apelacioni sud je ovde zaključio da promena valute kursa švajcarskog franka nije neuobičajena pojava ni na domaćem ni na međunarodnom deviznom tržištu, napominjući u svojoj odluci da se rast kursa bilo koje valute, pa i švajcarskog franka u odnosu na dinar koji se već dogodio u prošlosti — mogao predvideti.

„Ovo posebno kada se ima u vidu istorijsko kretanje vrednosti dinara u odnosu na nemačku i ostale valute u proteklim decenijama jer je opštepoznato da je depresijacija dinara tokom hiperinflacije u periodu od 1992. do 1994. godine postojala na dnevnom nivou i ista je iznosila preko 300.000.000 odsto“, naveo je Apelacioni sud.

Dodao je da kod takve „istorije“ kretanja kursa dinara u odnosu na svetske valute u bliskoj prošlosti, depresijacija dinara u odnosu na švajcarski franak nije nepredvidiva, te se to moglo predvideti u vreme zaključenja ugovora.

„To znači da je za zaključak o postojanju promenjenih okolnosti nedovoljna činjenica to što je uvećan kurs švajcarskog franka u odnosu na dinar, već je trebalo utvrditi da li je u istom periodu došlo i do porasta cene“, naveo je Apelacioni sud.

Takođe, kako je dodao, trebalo je dokazati postojanje subjektivnih okolnosti zbog kojih je očigledno da konkretni ugovor više ne odgovara očekivanjima tužilje jer je slabog imovnog stanja i da bi zbog toga bilo nepravično držati ga na snazi, a to, kako konstatuje sud, tužilja nije dokazala do zaključenja glavne rasprave (suđenja).

Na te okolnosti (slabo imovno stanje) tužilja je predložila nove dokaze u žalbi, ali oni, kako naglašava Apelacioni sud, ne mogu biti predmet njegovog razmatranja „jer nije učinjeno verovatnim da ih tužilja bez svoje krivice nije mogla izneti u prvostepenom postupku“.

Prema nekim procenama, u Srbiji više od 20.000 porodica i posle 10 godina otplaćivanja kredita zaduženih u švajcarskim francima, duguju više nego što su po ugovoru dobili od banke.

Očekuje se stav Vrhovnog kasacionog suda povodom kredita u švajcarskim francima koji bi razrešio dileme sudske prakse i dao smernice sudovima za dalja odlučivanja.

(Tanjug)

1 komentar
  1. Cmilja

    Sudije je sudskom reformom postavio DOS. A DOSovci su doveli strane banke da sisaju narodu krv. Jasno je za koga su sudije.

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike