Proizvođači kafe traže akcizne markice

Naj­ve­ći pro­iz­vo­đa­či ka­fe u Sr­bi­ji tra­že da im dr­ža­va do­zvo­li is­ti­ca­nje ak­ci­zne mar­ki­ce na svo­jim pro­iz­vo­di­ma što bi mo­glo da bu­de re­še­nje za po­če­tak su­zbi­ja­nja šver­ca i bor­be sa ne­lo­jal­nom kon­ku­ren­ci­jom.

Pro­ce­ne su da je oko 20 od­sto tr­ži­šta ka­fe u si­voj zo­ni, da su gu­bi­ci pro­iz­vo­đa­ča, ali i dr­ža­ve zbog to­ga ogrom­ni. Zbog ne­le­gal­ne tr­go­vi­ne bu­džet je, pre­ma ne­kim pro­ce­na­ma, go­di­šnje ošte­ćen vi­še mi­li­o­na evra. I po­red evi­dent­nog gu­bit­ka u Mi­ni­star­stvu fi­nan­si­ja ova­kvu me­ru za sa­da ne raz­ma­tra­ju, ali su za „Po­li­ti­ku” re­kli da se „ta­kva mo­guć­nost u ne­kom na­red­nom pe­ri­o­du ne is­klju­ču­je”.

– Ako već pla­ća­mo po­rez na ime ak­ci­za ne vi­di­mo raz­log da i ne is­ti­če­mo ak­ci­znu mar­ki­cu na naš pro­iz­vod, kao što to či­ne dru­gi pro­iz­vo­đa­či ak­ci­zne ro­be – ka­že An­drej Be­le, ge­ne­ral­ni di­rek­tor „Grand” ka­fe. On ka­že da je ta ozna­ka do­kaz da je ro­ba pro­šla le­ga­lan uvoz i da su ca­ri­na i ak­ci­za na taj pro­iz­vod pla­će­ne. Po nje­go­vim re­či­ma mar­ki­ca, kao sa­stav­ni deo de­kla­ra­ci­je, ne bi po­sku­pe­la go­tov pro­iz­vod.

Od ak­ci­za na ka­fu dr­ža­va je pro­šle go­di­ne za­ra­di­la oko 2,5 mi­li­jar­di di­na­ra (oko 20 mi­li­o­na evra). Ak­ci­za na ka­fu se pla­ća, ali se na pa­ko­va­nje ne is­ti­ču ak­ci­zne mar­ki­ce, što ni­je slu­čaj sa ci­ga­re­ta­ma, že­sto­kim al­ko­hol­nim pi­ći­ma ili bra­šnom… Ka­fa se u Sr­bi­ju naj­vi­še uvo­zi iz Bra­zi­la, a naj­ve­će ko­li­či­ne šver­co­va­ne si­ro­ve ka­fe ula­ze pre­ko Cr­ne Go­re i Ko­so­va. Pre­ma pro­ce­na­ma, dva naj­ve­ća do­ma­ća pro­iz­vo­đa­ča („Štra­us” i „Atlan­tik gru­pa”) po­kri­va­ju oko 85 od­sto tr­ži­šta, dok je osta­tak tr­ži­šta ras­po­re­đen na još sve­ga ne­ko­li­ko ozbilj­ni­jih pro­iz­vo­đa­ča i vi­še od 200 ma­lih pr­ži­o­ni­ca.

U mi­ni­star­stvu fi­nan­si­ja ob­ja­šnja­va­ju da je obe­le­ža­va­nje ak­ci­znim mar­ki­ca­ma po­je­di­nih pro­iz­vo­da pi­ta­nje na­ci­o­nal­nog za­ko­no­dav­stva. U dr­ža­va­ma u okru­že­nju, re­ci­mo u Hr­vat­skoj i Cr­noj Go­ri na ka­fi se ne is­ti­če ak­ci­zna mar­ki­ca. Ova­kvu prak­su ima sa­mo Bo­sna i Her­ce­go­vi­na, ko­ja po­ku­ša­va da se na taj na­čin iz­bo­ri sa šver­com. U Slo­ve­ni­ji i Ma­ke­do­ni­ji pro­iz­vo­đa­či ka­fe ni­su op­te­re­će­ni tim na­me­tom.

Si­ni­ša Da­ni­čić, ge­ne­ral­ni di­rek­tor kom­pa­ni­je „Štra­us Adri­ja­tik”, ka­že da je Sr­bi­ja jed­na od ret­kih ze­ma­lja gde se ka­fa i da­lje sma­tra luk­su­znim pro­iz­vo­dom za ko­ji se pla­ća ak­ci­za. Ve­ći­na ze­ma­lja u okru­že­nju ih je uki­nu­la, a po­sled­nja je bi­la Ru­mu­ni­ja od 1. ja­nu­a­ra ove go­di­ne.

– Ogro­man pro­blem za nas pro­iz­vo­đa­če je ve­li­ki rast ko­li­či­ne šver­co­va­ne si­ro­ve ka­fe. To se ne­ga­tiv­no od­ra­ža­va na kon­ku­rent­nost na tr­ži­štu nas ko­ji re­dov­no iz­mi­ru­je­mo sve oba­ve­ze pre­ma dr­ža­vi – is­ti­če naš sa­go­vor­nik, do­da­ju­ći da se ovaj pro­iz­vo­đač za­la­že i za po­ste­pe­no uki­da­nje ak­ci­za na si­ro­vu ka­fu.

– Sve­sni smo da je pri­hod ko­ji dr­ža­va ostva­ru­je od ak­ci­za zna­ča­jan. Ali po­ste­pe­no uki­da­nje ak­ci­za uči­ni­lo bi si­ro­vu ka­fu ma­nje atrak­tiv­nom za šverc, a ostva­ri­li bi se i ve­ći pri­ho­di od PDV-a na pro­met ka­fe – sma­tra naš sa­go­vor­nik. Ka­že i da su dr­žav­ne in­sti­tu­ci­je po­ka­za­le sprem­nost da re­še po­ra­ža­va­ju­ću si­tu­a­ci­ju u ko­joj se na­la­ze pro­iz­vo­đa­či.
Pre­ma di­rek­ti­vi Evrop­ske uni­je ze­mlje čla­ni­ce ima­ju pra­vo da uvo­de ak­ci­zu i na dru­ge pro­iz­vo­de (osim na onu ko­ja se oba­ve­zno opo­re­zu­ju ak­ci­zom – du­van­ske pro­iz­vo­de, al­ko­hol­na pi­ća, ener­gen­te) te je opo­re­zi­va­nje ak­ci­zom ka­fe (a sa­mim tim i obe­le­ža­va­nje mar­ki­ca­ma) osta­vlje­no ze­mlja­ma čla­ni­ca­ma EU.

Si­ro­va ka­fa ko­ja se šver­cu­je ne pro­la­zi kon­tro­le. Upr­kos to­me, ova­kvi pro­iz­vo­di se pot­pu­no rav­no­prav­no pla­si­ra­ju na tr­ži­šte ali po znat­no ni­žim ce­na­ma. Ta­kva ka­fa ne­ma si­gur­no i bez­bed­no po­re­klo, ni­žeg je kva­li­te­ta i do­sta se me­ša sa su­ro­ga­ti­ma kao što su – so­ja, ku­ku­ru­zno bra­šno, na­ut, stoč­ni gra­šak, pa čak i žir bez ade­kvat­nog a naj­če­šće i bez bi­lo ka­kvog de­kla­ri­sa­nja na pa­ko­va­nju.

(Ivana Albunović, Politika)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.