U trendu

Razvoj „pametnih gradova“ – uštede veće od investicija

BEOGRAD – Ulaganja gradova u pametne tehnologije se ubrzano uvećava i u 2018. premašilo je 100 milijardi dolara, a procenjuje se da će do kraja ove godine doneti gradovima ekonomsku vrednost četiri puta veću od uloženog.

Zbog toga je važno da gradovi i opštine u Srbiji prate svetske trendove, jer su uštede višestruko veće od investicija, ističe predsednik Saveza za e-upravu Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) Željko Tomić.

Kako kaže, procenjuje da se će do 2025. godine 70 odsto stanovništva živeti u gradovima, a primena savremenih informacionih i komunikacionih tehnologija može dosta da olakša funkcionisanje i primenu različitih servisa i usluga.

Sve je više gradova u svetu, koji već koriste ili se pripremaju da primene rešenja za razvoj pametnih gradova, a uslov za to je masovna digitalizacija svih gradskih funkcija i poslova, ukazuju stručnjaci.
Tomić kaže da je u Srbiji takođe veliki izazov primena savremenih tehnologija.

To je kaže, velika šansa za domaće tehnološke kompanije i stratap preduzeća.

On ističe da u Srbiji ima pozitivnih primera poput kompanije „Strawberry energy“ koja je osmislila klupe za punjenje mobilnih uređaja, zatim kompanije koja je osmislila „pametne zebre“- pešačke prelaze koji svetle noću, što u značajnoj meri doprinosi sigurnosti u saobraćaju.

Takođe, postoje aplikacije o kvalitetu vazduha, novou buke, aplikacije za komunalne službe, i slično, a takođe i portal otvorenih podataka omogućava razvoj aplikacija koje će biti od velike koristi za građane i mogu doprineti i boljoj efikasnosti javne uprave, navodi sagovornik Tanjuga.

„Postoje pozitivni primeri u mnogim gradovima i svi su svesni da što pre treba da hvataju priključak sa svetom i da na ovaj način rešavaju mnoge probleme i potrebe građana. Svest o tome postoji i krećemo se u dobrom pravcu“, kaže Tomić.

On ističe i značaj razvoja servisa eUprave što u velikoj meri olaksava komunikaciju građana i države, takođe i privrede i države.

Kao jedan od primera iz Evrope na koji se možemo ugledati Tomić navodi automatizovani sistem za prikupljanje otpada zahvaljujući kojem je Helsinski smanjio korišćenje đubretarskih kamiona za 90 odsto.
Takođe, Barselona ima sistem javnog osvetljenja koje se uključuje samo po potrebi.

Zanemarljiv nije ni primer Koreje koja ulaže 40 milijardi dolara u izgradnju pametnog grada budućnosti.

Tomić ističe da za lokalne samouprave u Srbiji zanimljiv može biti primer projekta „internet sela“ koji je praktično pružio šansu lokalnom stanovništvu da putem e-trgovine plasiraju proizvode i tako se ekonomski osnaže.

„To je nesto sto su drugi radili i vazno je da se prevaziđe jaz između sela i grada u primeni savremenih tehnologija, odnosno poveća korišćenje internet tehnologija na selu da bi proizvođaci iz ruralnih područja preko novih tehnologija bolje plasirali proizvode i bili bliže kupcima“, ističe Tomić.

Stručnjaci ukazuju da su uštede u energetskoj efikasnosti, u optimizaciji saobraćaja i energetskih tokova veoma značajne tako da se ulaganja u ovakve tehnologije veoma brzo isplate.

Da je razvoj pametnih gradova važan posao, svedoči i to što je iz Ministarstva za inovacije i tehnološki razvoj najavljeno je da će u okviru budžeta za inovacije za ovu godinu biti predviđen specijalni budžet za „pametne gradove“.

(Tanjug)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike