Rusija je Meka za zapadne investitore i biznismene

Evropa proživljava najozbiljniju migracionu krizu još od završetka Drugog svetskog rata i u skladu sa tim sada menja svoju migracionu politiku. Manje se govori o migrantima u Rusiji jer vlada mišljenje da Rusija nije zemlja imigracije i da nikada neće biti, što je potpuno pogrešno.

Broj migranata u Rusiji premašuje brojku od oko 10 miliona ljudi, što tu zemlju stavlja na treće mesto zemalja sa najviše migranata, posle SAD, gde živi 46,6 miliona, i Nemačke, koja ima 12 miliona migranata.

Prema podacima Međunarodne organizacije za migracije, broj međunarodnih migranata u svetu (lica koja žive u nekoj drugoj zemlji od one u kojoj su rođeni) veći je nego ikad pre i 2015. godine dostigao je cifru od 244 miliona ljudi.

To znači da je danas skoro svaki trideseti stanovnik planete međunarodni migrant. Povećanje mobilnosti, povećanje migracionog priliva i povećanje pretnji koje oni nose primorali su savremene države da više pažnje posvete tom pitanju i da kroje i prekrajaju svoju migracionu politiku i strategiju. U Rusiji je Koncepciju državne migracione politike do 2025. potpisao predsednik Vladimir Putin još 2012. godine, Zaključak je da zbog demografskih problema Rusija mora da računa na dolazak novih migranata, a osim toga, dodaje se, migracioni procesi igraju značajnu ulogu u socijalno-ekonomskom razvoju Ruske Federacije. Prognoza je tada bila da će narednih 15 godina Rusiji trebati najmanje još desetak miliona gastarbajtera.

U ovom trenutku gustina naseljenosti Rusije je 8,4 stanovnika po jednom kvadratnom metru. To je 18 puta manje nego u Kini, 14 puta manje nego u EU i šest puta manje od prosečne aritmetičke gustine naseljenosti u svetu.

Rusija je po površini najveća zemlja na svetu, a u njoj živi nešto više od 146 miliona ljudi. Danas, recimo, na Dalekom Istoku, koji čini oko 36 odsto ruske teritorije, živi tek oko 6,3 miliona ljudi, a skoro 80 odsto stanovništva živi u evropskom delu Rusije. Demografska slika se popravlja, ali i dalje nije najbolja. Koncepcija državne migracione politike iz 2012. godine je prvi strateški dokument u Rusiji o migracionoj politici, koji je uveo koliko-toliko reda u migracionu sferu.

Sa druge strane, sistemska borba sa ilegalnom migracijom u 2015. godini dovela je do smanjenja stranih radnika za 10 odsto i stabilizacije broja migranata. Danas se u Rusiji nalazi više od 10 miliona stranaca, a čak 8,7 miliona njih dolazi iz zemalja bivšeg SSSR-a.

Problem je taj što većina njih ima niži nivo obrazovanja i nema profesionalne kvalifikacije, ali sa druge strane, da nije Uzbekistanaca, Tadžikistanaca i Kirgistanaca ruske ulice ne bi imao ko da čisti.

Rusiji je potreban obrazovan kadar i mlađa radna snaga koja može da radi teže poslove, a država ozbiljno radi na privlačenju takvih kadrova. Sa druge strane, red se zavodi i strožom kontrolom gastarbajtera. Sada se, prema podacima FMS-a, u Rusiji nalazi oko 1,5 milion migranata koji u zemlji borave ilegalno više od pola godine, i više od 800.000 koji su tu više od godinu dana. To je drastična razlika u poređenju sa ranijim godinama — u Konceptu iz 2012. godine jasno je navedeno da je u toj zemlju zbog „manjkavosti migracionog sistema godišnje ilegalno radilo tri do pet miliona stranaca“.

Ne zna se tačno koliko Rusija profitira od stranaca, ali poznato je da je samo Moskva u prvom polugođu ove godine inkasirala 6,8 milijardi rubalja (oko 95 miliona evra) od poreza migranata, što je 2,3 puta više nego što dobija od poreza na dobit koje ostvaruju naftne kompanije registrovane u Moskvi.

Osim toga, Rusija je ogromno i privlačno tržište za investitore i biznismene iz zapadnih zemalja. Država im daje brojne olakšice za razvoj biznisa, a oni zauzvrat u Rusiji otvaraju svoje firme i predstavništva. To automatski znači i nova radna mesta za Ruse.

Eksperti tvrde da je Rusija zemlja koja bi pravilnim upravljanjem migracijama mogla da postane izvor geopolitičke moći u spoljnoj areni i faktor održivog unutrašnjeg razvoja, kao i da postavi osnovu za rast finansijskog blagostanja Rusa.

(Olivera Ikodinović, Sputnjik)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.