Rusija-Turska: Kolika je ekonomska cena vojnog incidenta?
Tursko obaranje ruskog vojnog aviona blizu granice sa Sirijom, zbog, kako tvrdi Ankara, povrede vazdušnog prostora Turske, jedan je od najozbiljnijih javno priznatih incidenata između jedne članice NATO-a i Rusije u poslednjih pola veka, piše agencija Rojters, i ocenjuje da bi taj incident mogao da ima ozbiljne posledice po ekonomske i trgovinske odnose dve zemlje.
Turizam je jedna od oblasti u kojoj su ekonomsko-trgovinski odnosi dve zemlje najrazvijeniji, navodi britanska agencija i dodaje da su turska letovališta među najpopularnijim destinacijama za ruske posetioce.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je preporučio ruskim građanima da ne putuju za Tursku, jer, kako je rekao, pretnja od terorizma tamo nije ništa manja nego u Egiptu, gde je prošlog meseca u bombaškom napadu oboren ruski putnički avion.
Ruske turističke agencije su, takođe, preporučile obustavu prodaje svih putničkih aranžmana za Tursku, koja je nedavno postala atraktivna destinacija za ruske turiste, pošto je zvanična Moskva obustavila letove za Egipat. Oko 4,4 miliona Rusa je prošle godine posetilo Tursku, navodi Rojters.
Još jedna ključna oblast u odnosima Rusije i Turske je prehrambeni sektor. Naime, tuski izvoz hrane do sada nije bio pogođen ruskim embargom na uvoz većine namirnica sa zapada, koji je stupio na snagu u 2014. godini. Prošle godine, četiri odsto izvoza Turske, uglavnom tekstila i hrane, u vrednosti od šest milijardi dolara otišlo je za Rusiju, prema podacima kompanije Renesans kepital.
Ipak, u periodu januar-septembar ove godine, turski izvoz za Rusiju je smanjen za 40 odsto, na 2,7 milijardi dolara, navodi britanska agencija.
Sektor energetike i sirovina je, takođe, izuzetno važan u odnosima dve zemlje, budući da je Turska drugi najveći kupac ruskog prirodnog gasa, posle Nemačke. Rusija je, takođe, najveći snabdevač Turske prirodnim gasom, pri čemu zvanična Ankara kupuje između 28-30 milijardi kubnih metara gasa godišnje od Rusije, od ukupnih potreba u visini 50 milijardi kubnih metara.
Pored toga, Rusija snabdeva Tursku naftom i naftnim derivatima, a u 2013. godini je bila četvrti najveći dobavljač, prema podacima ruske ambasade u Turskoj.
Turska je, zajedno sa Egiptom, najveći kupac ruske pšenice, pa je tako u prethodnoj tržišnoj godini, završenoj 30. juna, kupila 4,1 milion tona ruske pšenice. Zvanična Ankara je, takođe, najveći kupac ruskih poluproizvoda od čelika.
Dve zemlje imaju i niz zajedničkih projekata, pri čemu je Turska još 2013. godine angažovala rusku energetsku kompaniju Rosatom za gradnju četiri reaktora od po 1.200 megavati u sklopu projekta vrednog 20 milijardi dolara.
Rusija i Turska, takođe, imaju zajednički projekat izgradnje gasovoda Turski tok, kao alternativu obustavljenom Južnom toku, koji bi dopremao gas do Evrope, zaobilazeći teritoriju Ukrajine. Južni tok je obustavljen prošle godine zbog primedaba Evropske komisije, podseća britanska agencija.
Ruski Gasprom je nedavno gotovo prepolovio planirani kapacitet gasovoda Turski tok na 32 milijarde kubnih metara godišnje, dodaje Rojters.
Britanska agencija konstatuje da je rusko-turska ekonomska saradnja dovedena u pitanje nakon što su turski lovci oborili ruski vojni avion i podseća da je ruski predsednik Vladimir Putin posle tog incidenta izjavio da je ruska letilica pogođena i oborena u sirijskom vazdušnom prostoru, i da je upozorio na „ozbiljne posledice“ tog događaja, koji je okarakterisao kao „zabijanja noža u leđa“.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.