U trendu

Samit: Čuvanje rezervi za “miran san” u teškim vremenima

BEČIĆI – Zemlje Zapadnog Balkana ostvarile su dobre rezultate u stabilnosti javnih finansija i privrednog rasta poslednjih godina i nema razloga da budu nezadovoljne, ali treba svaki prosperitet da koriste za dalja ulaganja u infrastrukturu i čuvanje rezervi, kako bi u teškim vremenima mogle “mirno da spavaju”, zaključak je tzv. ministarskog panela na Samitu guvernera u Bečićima.

Osim toga zaključeno je i da zemlje Zapadnog Balkana moraju raditi i na sprečavanju odlaska mladog i obrazovanog stanovništva.

Ministar finansija Crne Gore Darko Radunović ocenio je da je region ZB ostvario dobre rezultate u pogledu javnih finansija, te da ukupan nivo javnog duga zemalja Zapadnog Balkana iznosi 44 odsto BDP-a, kao i da je deficit sveden na dva odsto.

“Međutim, tačno je da smo infrastrukturno još uvek loše povezani. Pokušavamo da nađemo rešenje kako da budemo ljudima dostupniji autoputevima, rešavamo problem koji je nastao vremenom, jer se dugo nije ulagalo u infrastrukturu”, rekao je Radunović.

Kaže da ulaganje u infrastrukturu zahteva “veliko umeće”, kroz fiskalnu konsolidaciju, smanjenje deficita i ostvarivanje suficita.

Radunović je,takođe, istakao značaj zajedničke borbe regiona protiv sive ekonomije, jer, kako kaže, ako se kampanja protiv sive ekonomije pravi u jednoj zemlji regiona, siva ekonomija se automatski izmešta u neku drugu zemlju.

Član Fiskalnog saveta Srbije Vladimir Vučković istakao je da Srbija ima opadajući trend javnog duga koji je iznosi oko 70 odsto BDP-a, a da danas iznosi oko 50 odsto BDP-a.
“Opasnije za investitore je kada javni dug raste sa 20 na 30 ili 40 odsto BDP-a. Najbitniji je trend opadanja javnog duga jer to govori o ozbiljnosti ekonomske politike”, ukazao je Vučković.

Govoreći o javnim rashodima, Vučković kaže da se Srbija nalazi na sredini u regionu po potrošnji i ima oko 40 odsto BDP-a javnih rashoda i ističe da postoje zemlje u našem okruženje koje imaju 20, a neke 70 odsto BDP-a javnih rashoda.

“Postavljamo pitanje kakve zemlje želimo da imamo – skupe ili jeftine, ma koliko mislili da ličimo jedni na druge i da su sve zemlje u regionu slične, vidimo po javnim rashodima da to nije tako”, rekao je Vučković.

Govoreći o privrednom rastu, kaže da privredni rast Srbije nije dovoljan, a da bi rast privrede bio brži neophodno je da se ulaže u infrastrukturu i u radnu snagu.

“Kada imamo suficit u budžetu ne smemo sipati novac u projekte koji neće imati efekta za privredni rast. Na primer, za ulepšavanje gradova i projekte koji izlgdaju dobro na prvi pogled. Mi nemamo dobre puteve, železničku infrastrkturu, ekološki stojimo loše u regionu…”, ukazao je Vučković.
Kada je reč o odlasku ljudi, Vučković navodi da su razlozi u svim zemljama slični, a pojedine studije pokazuju da su najčešći razlozi loše političko upravljanje, korupcija, neefikasno pravosuđe, vladavina prava.
“Kada se to popravi, biće i više investicija i privrednog rasta”, podvukao je Vučković.

Zamenik kosovskog ministra finansija Fatmir Gaši istakao je da je stabilnost javnih finansija osnova za makroekonomsku stabilnost.

„Javne finansije su više od srednjoročnog planiranja. Treba da se prepozna ključna uloga javnih finansija na stabilnosti tržišta, jer nedostatak ove stabilnosti dovodi do uplitanja u poreske politike i stvara pritisak na poreske uprave i vodi ka sivoj ekonomiji“, ukazao je Gaši.

Član Predsedništva Saveza ekonomska Srbije Dušan Vujović, koji je danas bio u funkciji moderatora, zaključio je da je region ostvario dobre rezultate u stabilnosti javnih finansija i privrednog rasta, te da nema prostora da zemlje budu nezadovoljne.

„Važno je da ono što ostvarimo u vreme prosperiteta bude upotrebljeno na najbolji način i sačuvano za teža vremana koja mogu da se pojave, jesmo ostvarili rezerve, ali ne dovoljno da možemo mirno da spavamo”, rekao je Vujović.

Takođe, istakao je da zemlje moraju da budu spremne na promene koje se dešavaju u Evropi i svetu, kao što su na primer Bregzit ili promene usled tehnološkog rasta.

„Pitanje je kako mi možemo da se pozicioniramo u tehnološkoj utakmici da budemo na pozitivnoj strani tih promena, da budemo sektor rasta, a ne sektor strukturnog prilagođavanja“, naveo je Vujović.

Najvažnija poruka sa panela, rekao je Vujović, jeste oko radne snage, jer region, ističe, svakog dana gubi najkvalitetniju radnu snagu, a to su svi oni ljudi koji nisu uspeli da dobiju posao u svojoj zemlji kakav žele i otisnuli se u svet.

(Tanjug)

Napišite komentar