Savremenim upravljanjem imovinom do efikasnije železnice
BEOGRAD – U Beogradu je danas održana radionica na kojoj je ukazano da bi trebalo implementirati nova saznanja kako bi se efikasnije i bolje upravljalo u železničkom sektoru.
Radionica o savremenom upravljanju imovinom železnice održana je kao deo je projekta na modernizaciji Železnica Srbije koje Ministarstvo saobraćaja i Svetska banka, realizuju sa Francuskom agencijom za razvoj.
Državna sekretarka u Ministarstvu Anita Dimoski otvarajući skup istakla je da železnica nisu samo sanacija, rekonstrukcija i izgradnja pruga već je značajan integrisani pristup svim aktivnostima.
Naglasila je da projekat za cilj ima da poveća produktivnost, efikasnost, bezbednost u sektoru železnica i kod kompanija koje u njemu posluju što je moguće kroz modernizaciju.
Dodala je da će podršku kroz projekat dobiti i kompanije kako bi se osnažilo korporativno upravljanja, ostvarili komercijalni ciljeva, usluge učinile atraktivnijim što vodi ka otvaranju železničkog tržišta i većeg obima usluga.
„Projekat pomaže da dođemo do integrisane železničke teritorije. Da približimo Srbiju i zemlje Zapadnog Balkana, standardima i regulativama u zemaljama EU. Da postanemo zajednička integrisana teritorija, bezbedna i mobilna, koja pruža visoke performanse i putnicima i za prevoz tereta“, rekla je ona.
Državna sekretarka je pozvala učesnike da implementiraju nova saznanja kako bi se efikasnije i bolje upravljalo u železničkom sektoru.
Vođa projekta iz Svetske banke Dejvid Elis ocenio je da je sa brzom prugom do Novog Sada Srbija pokazala veliko postignuće, te da u oblasti železnice postoji značajan investicioni program zaključno sa ulaganjima u vozna sredstva.
„To je sjajno, ali je veliki izazov kako da bude održivo na duži rok. I da ostane produktivno. Kontekst skupa je kako da modernim upravljanjem održimo sistem“, rekao je on.
Dodao je da će posebna pažnja biti posvećena kako napredovati do održivost železničke imovine.
„Najskuplje je kad se ne održava, onda propada. Kroz dobro upravljanje unapređuje se imovina, bezbednost, korist koji imaju sami putnici, jer slede manje cene“, poručio je on.
Stručnjak Svetske banke za transport Gregor Gotje ocenio je da se od ovog ambicioznog projekta mnogo očekuje.
Dodao je da se kroz uključivanje Ministarstva ali i kompanija radi na dostizanju viših standarda kroz uvođenje informacionog sistema, modernog sistema upravljanja i modernih tehnika održavanja.
„Cilj je da sektor železnice bude efikasniji kako za putnike tako i za transport robe“, rekao je on.
Segmenti projekta su usmereni na održavanje, rekonstrukcije i rehabilitacije pruga, unapređenje stanica i sistema komunikacije, podrška kompanijama da se modernizuju kroz informacione tehnologije, kao i oko upravljanja kadrovima.
„Korist za obične ljude je jasna. Naš cilj je da vozovi postanu što regularniji, budu po redu vožnje, i koliko je moguće da bude što više vozova. Da se transport železnicom učini pravom alternativom i opcijom za ljude u Srbiji“, rekao je on.
Konsultant Svetske banke profesor Stanislav Jovanović podsetio je na dugovečnost pruga koje i po 200 godina stoje na istom trupu i istakao da u tako dugom periodu eksploatacije 70 posto ukupnih troškova otpada na održavanje.
Upozorio je na loš manir da država, nacionalne železnice i banke najviše pažnje posvećuju planiranju i izgradnji, dok održavanje koje se događa kasnije ostavljaju nekom drugom.
„A kontrola održavanja donosi daleko veću korist, nego kad pazimo samo na izgradnju pruga“, rekao je on.
Dodao je da svi propusti u izgradnji zbog prosečne eksplatacije od 100 godina utiču na drastično povećanje troškova, i ocenio da bi to za državu trebalo da bude najvažnije.
Naveo je da je za održavanje šina, pragova i zastor pruge godišnje neophodno 50.000 evra po kilometru, što je za srpsku železničku mrežu od 4.000 kilometara oko 200 miliona evra i zapitao se kada je toliko ulagano.
„Trošilo se mnogo manje, zato nam je stanje železničke infrastruture takvo“, rekao je on i ocenio da je 95 posto mreže pruga u Srbiji staro ili pohabano.
Ukazujući na značaj savremenih sistema održavanja on je istakao da Ri-Ams sistem omogućava bezbedan i efikasan železnički saobraćaj putem obezbeđenja adekvatnog stanja svih elemenata železničke infrastrukture.
Dodao je da taj sistem ukazuje na mesta gde se može biti ugrožena bezbednost saobraćaja i vrši priotetizaciju radova, te da otpor uvođenju ovakvog sistema postoji kod železnica koje žele nešto da sakriju što može imati pogubne posledice.
On je rekao da kod novih pruga ovaj sistem štiti njihovu vrednost, jer prati promene na infrastrukturi, te napomenuo da je kardinalna greška stav da nova pruga ne zahteva održavanje.
Naglasio je da bi se timovi za održavanje modernih pruga morali formirati već prilikom odluke o građenju pruga, kako bi posle specijalizacija mogli da pruže doprinos u upravljanju i održanju vrednosti tih investicija.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.