SB:Javni dug SR veci 4%,ali mnogo nizi od rasta duga u Evropi

BEOGRAD – Bruto domaći proizvod zemalja Zapadnog Balkana je, posle rasta od 3,5 odsto u 2019. godini, skliznuo u recesiju od 4,5 odsto u 2020, kažu u Svetskoj banci koja očekuje da će u 2021. rast BDP-a u ovom regionu iznositi 3,5 odsto.

To kaže glavni ekonomista Svetske banke za Zapadni Balkan Enrike Blanko Armas u intervjuu za Magazin Biznis.

„Mere koje su preduzete u Srbiji, uglavnom su u skladu sa merama preduzetim u drugim zemljama. Sposobnost zemalja da podrže svoje ekonomije u velikoj meri je rezultat prethodnih napora da se ojača makroekonomsko upravljanje i izgrade fiskalni amortizeri. Srbija je taj posao dobro uradila pre krize, smanjila je fiskalni deficit, smanjila javni dug i povećala devizne rezerve“, naveo je Armas.

Kaže da je procena SB da se javni dug Srbije povećao za četiri procentna poena BDP-a u 2020, što je značajan rast, ali mnogo niži od rasta javnog duga u drugim zemljama u Evropi.

Na pitanje da prokomentariše to što je stopa nezaposlenosti u regionu porasla za 0,5 odsto samo u prvoj polovini prošle godine i da je izgubljeno 139.000 radnih mesta, a da je situacija u Srbiji nešto drugačija, Armas kaže da su programi ekonomske podrške širom regiona sprečili mnogo izraženiji uticaj na tržišta rada.

„Isto se dogodilo i u Srbiji, koja je donela neviđeni program ekonomske podrške vredan oko 13 procenata BDP-a, uključujući nekoliko mera usmerenih na zadržavanje posla. Ali došlo je do pada neformalne zaposlenosti i povećanja zaposlenosti mladih. Mere podrške uspele su da spreče još gori uticaj krize na tržišta rada u regionu, ali moramo da prepoznamo neka ograničenja trenutnog pristupa, poput ograničenog dosega neformalnog sektora, kako bismo sledeći put mogli da učinimo bolje“.

Kada je reč o očekivanom rastu BDP-a u regionu od 3,5 odsto u 2021. godini, Armas dodaje i da postoji značajna neizvesnost oko ostvarenja ovih projekcija, posebno u pogledu rasta u EU, kašnjenja u dostupnosti vakcina i pojave novih talasa širenja virusa, što bi sve moglo uticati na vreme i snagu oporavka.

Napominje da su zemlje u regionu usvojile nove setove mera za nastavak borbe protiv pandemije i podržavanje svojih ekonomija i da je to opravdano s obzirom na to da se vanredne situacije u zdravstvu nastavljaju.

„Mere koje su preduzete u Srbiji, uglavnom su u skladu sa merama preduzetim u drugim zemljama. Sposobnost zemalja da podrže svoje ekonomije u velikoj meri je rezultat prethodnih napora da se ojača makroekonomsko upravljanje i izgrade fiskalni amortizeri. Srbija je taj posao dobro uradila pre krize, smanjila je fiskalni deficit, smanjila javni dug i povećala devizne rezerve“, kaže Armas.

Ukazuje da bi zemlje trebalo da traže načine da povećaju efikasnost mera podrške, čineći ih vremenski ograničenim, ali i ciljanim, jer će to biti sve važnije kako se fiskalni prostor smanjuje, ali i kako bi se ekonomije vraćale u održiviji fiskalni okvir sa jačanjem privrednog oporavka.

Kaže da će za Srbiju biti važno da smanji fiskalni deficit i smanji javni dug, kada to situacija dozvoli.

Smatra da u vremenima ekonomske krize, kao što je sada, kada je proizvodnja znatno ispod potencijala, ima smisla usvojiti fiskalne mere za podršku rastu.

„Podrška ekonomijama širom sveta zaista je bez presedana, ali težina krize je jednako bez presedana“, kaže Armas i dodaje da će za sve zemlje biti važno da se vrate na održiviji fiskalni put kako bi smanjile nivo duga.

Upitan ako privredni oporavak glavnih trgovinskih partnera Srbije u regionu, posebno EU, zakasni, koliko bi to moglo da uspori ekonomsku normalizaciju u ovom regionu, Aramas odgovara:

„Zapadni Balkan je usko integrisan sa EU, kroz trgovinu, investicije, doznake i turizam. Sporiji oporavak u EU imaće uticaja na ekonomiju regiona. Na primer, gotovo dve trećine srpskog izvoza ide u EU, što ukazuje na značaj EU za srpsku ekonomiju. Očekujemo da će EU porasti između 3,5 do cetiri odsto 2021. godine, doprinoseći tako oporavku regiona“, rekao je Armas.

Dodaje da su snažni fiskalni i spoljni amortizeri u Srbiji odigrali dobru ulogu tokom krize.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.