SB: Niži troškovi trgovanja na zapadnom Balkanu

VAŠINGTON – Vreme i troškovi trgovanja na zapadnom Balkanu bi trebalo da budu smanjeni zahvaljujući novom projektu Svetske banke „Unapređenje trgovanja i saobraćaja na zapadnom Balkanu“, u ukupnoj vrednosti od 140 miliona dolara.

Naime, Odbor izvršnih direktora Svetske banke odobrio je juče kredit od 90 miliona dolara za ovaj projekat, kao prvu fazu od ukupno opredeljenog iznosa, navodi se u saopštenju te finansijske institucije.

Sredstva iz kredita će se koristiti za izradu i sprovođenje mera koje će povećati transparentnost, smanjiti troškove, poboljšati saradnju raznih institucija i skratiti vreme potrebno da se trguje preko granica.

„Na zapadnom Balkanu potrebno je pet puta više vremena da se pređe preko granice nego u mnogim zemljama Evropske unije, a kamioni utroše 26 miliona časova – što je skoro 3.000 godina – čekajući da pređu sa jedne na drugu stranu“, rekla je Linda van Gelder, regionalna direktorka Svetske banke za zapadni Balkan.

Ovaj projekat obezbediće ukupno 140 miliona dolara za šest regionalnih učesnika na zapadnom Balkanu.

U prvoj fazi finansiraće se aktivnosti u Srbiji (sa 40 miliona dolara), Severnoj Makedoniji (30 miliona dolara) i Albaniji (sa 20 miliona dolara).

Očekuje se da će se novim merama smanjiti troškovi uvoza i izvoza za više od deset odsto.

Iako roba sa zapadnog Balkana može ući u Evropsku uniju bez carina, samo 10 do 20 odsto preduzeća iz regiona su izvoznici.

Ispunjavanje svih procedura – kao što su inspekcije i carine – i vreme provedeno na granicama umanjuju efikasnost, povećavaju troškove i onemogućavaju trgovinu, poručuju iz Svetske banke.

U Albaniji, recimo, čak 87 odsto firmi prodaje samo na lokalnom tržištu, 10 odsto izvozi u Evropsku uniju, a samo tri odsto njih prodaje robu u drugim delovima zapadnog Balkana.

Ovaj projekat treba da podstakne trgovinu u regionu smanjujući necarinske mere, vreme provedeno na prelazima, kao i ukupne troškove trgovanja, navodi se u saopštenju.

Projekat će pomoći trgovinu u regionu uvođenjem sistema gde će se sve odvijati na jednom mestu, digitalno će povezati glavne institucije kako bi se na izvoz i uvoz trošilo manje vremena, unaprediće infrastrukturu na granicama, a finansiraće i uvođenje tehnologije kao što je inteligentni transportni sistem (eng. ITS) i informacioni sistem i upravljanje plovnim saobraćajem (eng. VTMIS).

„Bolja infrastruktura, uvođenje novih tehnologija i bolha koordinacija među raznim institucijama podstaći će trgovinu i privredni rast u regionu“, kaže Van Gelderova.

Ovim projektom smanjiće se i emisija gasova sa efektom staklene bašte za oko 30.000 tona, jer će kamioni trošiti manje goriva na čekanju.

Instaliraće se i solarni paneli na carinskim zgradama, a finansiraće se i sadnja drveća na parkinzima oko carinarnica.

Dodatna korist za zaštitu čovekove okoline kroz ovaj projekat obezbediće se i zato što će se, zbog digitalizacije, koristiti manje papira, nove i modernije carinarnice biće energetski efikasnije, a uvešće se i sistem ranog upozorenja radi praćenja rizika od klimatskih promena i mogućih zastoja zbog uslova na putevima, zaključuje se u saopštenju.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.