U trendu

SB: Z. Balkanu potrebne mere za zastitu najranjivijih građan

BEČ – Privredna aktivnost svih šest ekonomija Zapadnog Balkana i dalje je pod negativnim uticajem rata u Ukrajini, naglog povećanja cena energenata i usporenog globalnog rasta, što stvara značajne izazove za region, piše u najnovijem Redovnom ekonomskom izveštaju Svetske banke za Zapadni Balkan.

U regionu je prvoj polovini 2022, kako se konstatuje, zabeležen privredni rast snažniji od očekivanog, podstaknut privatnom potrošnjom i investicijama.

Zaposlenost je do sredine 2022. u nekoliko zemalja dostigla istorijski najviše vrednosti, te tako stopa zaposlenosti u regionu sada iznosi prosečnih 46 odsto, što predstavlja povećanje od 3,0 procentna poena u odnosu na sredinu 2021. Svi sektori doprineli su oporavku tržišta rada, a jednu od glavnih uloga u tome odigrale su uslužne delatnosti, uključujući turizam, navodi se u saopštenju beogradske Kancelarije SB.

Međutim, sa nastankom sve većih izazova tempo rasta počinje da opada. Više cene energenata i hrane podigle su inflaciju do nivoa koji su poslednji put zabeleženi pre više godina, narušavajući kupovnu moć stanovništva i poverenje privrede. Tržište rada počinje da se hladi, budući da se rast zaposlenosti usporava u uslovima visoke inflacije i povećane neizvesnosti.

Iako je stopa siromaštva nastavila pad u 2022., nagli porast stope inflacije može ugroziti smanjenje siromaštva u budućnosti. U odsustvu državne podrške, ozbiljni cenovni šokovi na tržištu energenata i hrane mogli bi dovesti do povećanja broja siromašnih na Zapadnom Balkanu za 13 odsto.

„Države Zapadnog Balkana preduzimaju neophodne korake kao odgovor na rastuću inflaciju i energetsku krizu, ali to ima visoku cenu – javni rashodi su se značajno uvećali“, kaže Šaočing Ju, direktorka Svetske banke za Zapadni Balkan.

Prema njenim rečima, „od presudnog je značaja da se takvim merama ublaži uticaj kriza na najranjivija domaćinstva i firme, i Svetska banka je spremna da ovim zemljama pruži podršku u tim nastojanjima“.

Pritisci na fiskalnu potrošnju izazvani cenovnim šokovima na tržištima energenata i hrane neutralisali su efekte rasta prihoda usled visoke inflacije i zaustavljanja fiskalne konsolidacije. Tokom 2022, očekuje se smanjenje javnog i javno garantovanog duga, ali će njihovi iznosi i dalje ostati iznad najviših vrednosti registrovanih pre izbijanja kovida, dok uslovi za finansiranje postaju sve restriktivniji zbog napora globalne monetarne politike da ukroti inflatorni šok.

„Iako se rast u prvoj polovini 2022. pokazao relativno snažnim, jasno je da ovaj region sada očekuje nova oluja“, navodi Sanja Madžarević-Šujster, viši ekonomista Svetske banke i jedan od glavnih autora izveštaja.

Ona dodaje da izglede regiona značajno opterećuje kombinacija šokova. „Restriktivniji globalni uslovi finansiranja, usporavanje domaće i eksterne tražnje i slabljenje poverenja privrede i potrošača svakako će uticati na finansijski sektor u čitavoj regiji“, ocenjuje Madžarević-Šujster.

Pored sve restriktivnijih uslova finansiranja, u izveštaju se ističe da su i dalje prisutni
rizici od ponovnog razbuktavanja kovida-19 tokom predstojeće zime, kao i da su globalni lanci snabdevanja još uvek opterećeni.

„Na kratak rok, države bi trebalo kao prioritet da postave podršku ranjivim grupama,
tako da mere budu ciljane i vremenski ograničene kako bi se fiskalni rizici sveli na
minimum“, smatra Hristos Kostopulos, viši ekonomista Svetske banke i jedan od glavnih
autora izveštaja.

Sa ograničenim fiskalnim prostorom, prema njegovim mišljenju, prvi izbor kreatora politika trebalo bi da budu reforme koje se uvek smatraju poželjnim, odnosno one kojima će se podstaći srednjoročni rast uz ograničene fiskalne troškove.

Prema izveštaju, te reforme bi podrazumevale mere usmerene na jačanje tržišne konkurencije i uklanjanje prepreka za poslovanje, zadržavanje većeg broja stranih ulagača i staranje o tome da reinvestiraju svoju dobit, smanjivanje barijera za učešće žena u radnoj snazi, unapređenje kvaliteta obrazovanja i podizanje standarda u državnoj upravi, uključujući i digitalizaciju.

Trenutna kriza takođe naglašava i značaj ubrzavanja zelene tranzicije, koja će regionu omogućiti da pređe sa nestabilnih i prljavih ugljovodonika na čistiju proizvodnju električne energije, ali i usvoji zelenije obrasce proizvodnje i potrošnje, navodi se u izveštaju Svetske banke.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar