U trendu

Sindikati za povećanje „minimalca“, ne manje od 10 posto

BEOGRAD – Povodom najava ministra finansija Siniše Malog da bi na jesen mogla da bude povećana minimalna cena rada, sindikati smatraju da povećanje „minimalca“ ne bi trebalo da bude ispod deset procenata dok u Uniji poslodavaca u ovom trenutku procenjuju da je realno povećanje do šest procenata.
Minimalna cena radnog sata u Srbiji ove godine iznosi 155 dinara sto je mesečno oko 27.000 dinara, dok je cena minimalne potrošačke korpe dostigla 37.000 dinara.
Ministar Mali rekao je nedavno da Vlada već sada razmišlja o povećanju minimalne cene rada, kao i da u septembru treba očekivati njeno značajno povećanje.
Predsednik Saveza Samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović i savetnik predsednika UGS Nezavisnost Zoran Ristić za Tanjug kažu da se nikakvi zvanični razgovori o minimalnoj ceni rada za 2020. godinu još uvek ne vode.

„Ono što je doneto zajednički na Socijalno-ekonomskom savetu, a to su prihvatili i poslodavci i Vlada Srbije na predlog sindikata, je da minimalna zarada u narednih tri godine bude izravnata sa minimalnom potrošačkom korpom, to je ono što je cilj a da bi se to postiglo znači da bi minimalna zarada trebalo da postigne povećanje 10 i više posto“, kaže Orbović i dodaje da bi to značilo da „minimalac“ bude negde „oko ili preko“ 30.000 dinara.

Ristić kaže da bi trebalo razmišljati „o povećanju minimalne cene rada koje neće biti jednocifreno“, jer bi to vodilo ka ranije postavljenom strateškom cilju da minimalna zarada dostigne minimalnu cenu potrošačke korpe.

„Nismo prošle godine insistirali da minimalna zarada bude u iznosu minimalne potrošačke korpe ali istovremeno smo jasno ukazali na to da bi se ljudima obezbedila egzistencija da se približi minimalna zarada vrednosti minimalne potrošačke korpe“, kaže Ristić.

Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković smatra da bi povećanje minimalne cene rada trebalo da bude u realnim okvirima.

„Realno je da se minimalna zarada poveća za onoliko koliko se u sledećoj godini očekuje povećanje bruto domaćeg proizvoda i inflacije koja je relativno niska – znači to bi bilo realno uvećanje od pet do šest odsto u odnosu na sadašnji nivo“, kaže Atanacković.

On ipak dodaje da bi poslodavci mogli da prihvati i veće povećanje „minimalca“ kao što je to bio slučaj u poslednje dve godine, ali, kako kaže, „samo uz uslov da država to kompenzuje poslodavcima“.

Stepen povećanja minimalne cene rada za 2020. godini sindikalci stavljaju u kontekst dogovora da minimalna cena rada u Srbiji dosegne vrednosti minimalne potrošacke korpe.

„Strateški cilj je da već možda krajem 2020. godine minimalna cena rada pokriva minimalnu potrošačku korpu, a sada već da se kroz dogovore koji predstoje približi toj vrednosti“, kaže Ristić i dodaje da treba težiti da minimalac bude izuzetak“ i da nemamo 350.000 ljudi u Srbiji sa minimalnom zaradom i stotine hiljada ljudi koji neredovno primaju zaradu“ nego da imamo uređen sistem u kome minimalna zarada predstavlja minimum egzistencije za one koji rade i njihove porodice.

Orbović podseća da je model u EU da minimalna cena rada bude 60 odsto od prosečne zarade „što se poklapa kada se preračunava sa ovim što mi pokušavamo da uradimo“.

I pored povećanja zarada u Srbiji su i dalje plate među najnižima u Evropi pa ljudi odlaze „trbuhom za kruhom“, kaže on.

„Sa ovakvim povećanjima o kojima govorimo mislim da će teško biti da se motivišu ljudi da ostaju u zemlji, moralo bi da se promeni nešto i da dođe do ozbiljnijeg povećanja zarada, ali nije pitanje samo zarada nego i sigurnost posla u Srbiji“, kaže Orbović.

(Tanjug)

Napišite komentar