Srbija i dalje sa visokim rizikom poslovanja
Bonitetska kuća Dan i Bredstrit (Dun and Bradstreet – DiB) ocenila je u avgustovskom izveštaju da porast broja migranata i mogućnost da će Srbija morati trajno da zbrine veliki broj izbeglica, uvećava ekonomske i političke rizike u zemlji, saopšteno je danas.
Najveća bonitetska kuća na svetu je i pored te ocene zadržala zadržala rejting Srbije na DB5, kojim se označavaju zemlje s visokim rizikom poslovanja, saopštila je bonitetska kuća Rejting, koja zastupa DiB u Srbji i Crnoj Gori.
U izveštaju se navodi da situacija sa migrantima do sada bila pod kontrolom, jer je većina njih brzo prelazila iz Srbije u Mađarsku.
Dodaje se da je oko 40.000 migranata zatražilo azil u Srbiji ove godine, većinom da bi odmorili pre nego što nastave svoj put, pa je glavni trošak za Srbiju bio za privremeni smeštaj migranata, ali da preti ozbiljno povećanje troškova zbog promene situacije u Makedoniji i Mađarskoj.
Precizira se da je Makedonija napustila politiku obuzdavanja migranata i novopridošlim migrantima izdaje trodnevnu vizu sa kojom mogu da pređu do granice sa Srbijom bez prepreka, dok je Mađarska postavila ogradu na granici prema Srbiji i time zaustavlja migrante u Srbiji.
„Zbog toga brzo raste rizik da će Beograd morati da primi veliki broj migranata i to na polutrajnoj ili čak i trajnoj osnovi. Ovakva situacija uzrokuje povećanje ekonomskih i političkih rizika u Srbiji“, ocenila je bonitetska kuća.
DiB navodi da država finansira smeštaj sve većem broju migranata, i to u vreme finansijske krize, a prema zvaničnim podacima, javni dug Srbije je krajem juna iznosio 24 milijarde evra, odnosno 71,8 odsto BDP-a, što je opasno visok odnos za ekonomiju u razvoju i može odvratiti poverioce od ulaganja u Srbiju.
„Priliv migranata može izazvati radikalizaciju političkog ambijenta u zemlji, nenaviknutoj na migrante, koja se bori za stvaranje novih radnih mesta za sopstveno stanovništvo. Sve dok vlada ne pronađe način da zaustavi priliv migranata, raste podrška radikalnim strankama koje ne dele vladinu predanost reformama“, naveo je DiB.
Sa druge strane, ocenila je bonitetska kuća, na smanjenje ekonomskog rizika utiču devizne rezerve Srbike, koje su krajem juna iznosile 10,3 milijarde evra, što je više nego dvostruko veći iznos minimuma koji preporučuje Međunarodni monetarni fond (MMF).
Kao rezultat toga, dodaje se, kompanije koje posluju u Srbiji mogu biti sigurne u puni pristup devizama u doglednoj budućnosti.
Bonitetska kuća podseća i da je u julu američki Kongres obnovio status Srbije kao privilegovanog trgovinskog partnera pod Opštim sistemom preferencija, što ukazuje na napredak vlade u obnovi međunarodnog ugleda Srbije.
Srpske kompanije moći će da izvoze više od 5.400 proizvoda u SAD bez carine, uključujući industrijske proizvode, hemikalije, rude, neke poljoprivredne proizvode i druge, kao što su nakit, tepisi.
Ističe se da je glavni nedostatak tog programa rok, jer date privilegije traju do 2017. godine, nakon čega ih Kongres, teoretski, može pustiti da isteknu. Tako će nove tržišne mogućnosti najviše zavisiti od percepcije Kongresa o tome da li Srbija nastavlja sa političkih promena ili ne.
U regionu i dalje najveći rejting imaju Slovenija i Hrvatska (DB3), za njima slede Bugarska, Mađarska, Rumunija, Albanija i Makedonija. Srbija i Grčka pripadaju grupi zemalja s visokim rizikom, dok niži rejting od Srbije u regiji ima Bosna i Hercegovina, navodi se u saopštenju.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.