Srbija i Evroazijska ekonomska unija (EEU) – Šta su koristi?
BEOGRAD – Ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Srbije Rasim Ljajić i ministarka trgovine Evroazijske unije Veronika Nikišina usaglasili su tekst sporazuma o slobodnoj trgovini koji će Srbiji omogućiti da 99,5 odsto svojih proizvoda plasira na tržište te ekonomske zajednice.
Lista dobara koje će Srbija moći slobodno da izvozi je proširen, a povećane su i kvote za izvoz dobara za koje važe ograničenja.
„Novi sporazum sadrži i druge elemente koji će u velikoj meri smanjiti operativne troškove uvoza i izvoza, što će domaćim proizvođačima omogućiti da budu konkurentni na tržištu“, rekao je danas Ljajić posle usaglašenja sporazuma.
Srbija je korak bliže ogromnom tržištu Evroazijske unije, ali je pitanje koliko će moći da iskoristi mogućnosti koje joj se otvaraju, objavio je servis BBC-ja na srpskom, a prenosi sajt B92.
Ekonomisti kažu da sporazum ipak neće doneti znatne promene za srpske privrednike, jer, sa izuzetkom Rusije, Srbija sa zemljama Unije nema veliku trgovinsku razmenu, navodi se u tekstu.
Analitičari ne očekuju ni da će se sada znatno povećati izvoz na tržište EEU, jer ovdašnje kompanije uglavnom nemaju kapacitete za značajnije povećanje proizvodnje.
„To je suština. Nemamo dovoljno proizvoda koje možemo da izvezemo na ovo tržište da bi to imalo neki bitniji efekat na polju naše trgovine. Srbija će i dalje izvoziti ono što je izvozila i to u skoro istim količinama, jer nema šta mnogo više ni da izveze“, kaže ekonomski analitičar i bivši savetnik guvernera Miroslav Zdravković za BBC.
„Ovaj sporazum neće doneti neki ogroman profit, jer obim trgovinske razmene između Srbije i zemalja članica Evroazijske unije nije veliki, ali jeste dobar za sve strane“, kaže šef Instituta za međunarodnu trgovinu i finansije pri Ruskoj akademiji za međunarodnu trgovinu Aleksandar Knobel.
Ekonomski analitičar Mahmud Bušatlija kaže da Srbija treba da neguje odnose sa zemljama Unije, ali i da uradi mnogo toga kako bi iskoristila mogućnosti koje će doneti sporazum.
„Srbija bi trebalo da maksimalno iskoristi resurse koje ima kako bi podigla proizvodnju, a to nije lako. Ne možemo da računamo na veliki proboj na takvo tržište dok ne sredimo našu proizvodnju“, kaže Bušatlija.
Sređivanje proizvodnje trebalo bi da uključi i standardizaciju proizvoda, kaže Bušatlija, objašnjavajući da se zato dešavalo da Rusija vraća sa granice srpske proizvode koji ne ispunjavaju neophodne standarde ili nemaju potrebnu dokumentaciju.
Evroazijska unija, koju čine Rusija, Belorusija, Kazahstan, Jermenija i Kirgistan, sa tržištem od oko 180 miliona ljudi, formirana je 2015. godine, a već 2016. počeli su pregovori o slobodnoj trgovini sa Srbijom.
Sporazume o slobodnoj trgovini EEU ima sa Iranom, Vijetnamom i Kinom.
Rusija je najvažniji partner Srbije – izvoz u Rusiju čini 92,9 odsto srpskog izvoza u ovih pet država, a uvoz – 90,2 odsto ukupnog uvoza iz zemalja članica EEU.
Ako Srbija postane članica Evropske unije, bilateralni i multilateralni trgovinski dogovori koji su na snazi – biće poništeni, pa tako i ovaj sa Evroazijskom unijom, zaključuje se u tekstu BBC-ja na srpskom jeziku, koji je preneo B92.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.