Šta Kineze najviše zanima u privrednoj saradnji sa Srbijom?

Premijer Aleksandar Vučić u trodnevnoj je poseti Kini, gde se sastaje sa najvišim zvaničnicima i predstavnicima vodećih kompanija, te razgovara o mogućnostima za nove investicije pre svega u oblasti infrastrukture.

Međudržavna saradnja je na visokom nivou, a dolaz za to su brojni aktivni projekti koje finansira ili izvodi kineska strana u saradnji sa Vladom Srbije, a kada je reč o međusobnoj tegovini, trebalo bi imati u vidu da je Kina četvrti najveći uvoznik.

Mediji prenose da je danas najavljeno da će izgradnja pruge Beograd-Budimpešta početi već do kraja ove godine. Kineski partner je do sada kreditirao neke od najbitnijih infrastrukturnih projekata iznosom koji premašuje 1,7 milijardi dolara.

U okviru primene Sporazuma o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture, koji je potpisan 2009, kineski izvođači su angažovani na značajnim infrastrukturnim projektima uz kreditiranje po preferencijalnim uslovima od strane kineske EKSIM banke.

Reč je projektima poput mosta Zemun – Borča, TE KO Kostolac, delova autoputa E763, a u planu su novi infrastrukturni projekti uz kreditiranje kineskih partnera.

Kinezi su takođe zainteresovani da produbljuju saradnju, pa je u okviru Mehanizma saradnje Kine i zemalja Centralne i Istočne Evrope (CEE) formirana posebna sekcija za saradnju Agencija za promociju investicija zemalja CEE i Kine.

Značajan impuls boljoj saradnji daće i program mera za podršku razvoja poslovnih zona koji sprovodi Ministarstvo privrede, a u okviru kojeg je planirano 40 projekata u 36 lokalnih samouprava za dve godine.

Do sada je već završen 21 projekat, dok se ostali nalaze u završnoj fazi. Za takve projekte je u 2014. izdvojeno 464 miliona dinara, a za 2015. godinu 166 miliona dinara.

Srbija i Kina sarađuju i u oblasti industrijskih zona, te je u tom smislu potpisan Memoranduma o razumevanju u izradi studije opravdanosti za izgradnju srpsko – kineskih zona krajem prošle godine.

Kako bi se obezbedilo finansiranje za te zone, jedan od predloga je da se to radi iz kredita kineske EXIM banke po preferencijalnim kamatama, i uz grejs period od četiri godine, dok bi novac u određenom procentu ulagale i lokalne samouprave.

Drugi model ulaganja je moguć putem javno privatnog partnerstva, koji je naročito zanimljivo Kinezima, posebno što se Srbija nalazi na tranzintom putu od luka Pirej i Konstanca ka zapadnoj Evropi, pa su već naglasili zainteresovanost interesovanje za ulaganje, proizvodnju i plasiranje proizvoda na tržišta EU i regiona.

Kada je reč o međusobnoj trgovini, prema zvaničnim podacima, ona beleži konstantan porast poslednjih godina, mada uz deficit na srpskoj strani.

Kinezi su više puta najavljivali kako im je osnovni interes u Srbiji da razvijaju trgovinu i jačaju izvoz u Srbiju, a kada je reč o srpskim proizvodima koji su im zanimljivi, tu navode poljoprivredne proizvode, vina, meso i mlečne prerađevine.

Srpski instituti koji se bave semenom, razvojem i zaštitom bilja, voćaka i drugo, bi mogli imati ozbiljnu priliku na kineskom tržištu ukoliko se omoguće adekvatni uslovi za to, poput pomoći pri pronalasku partnera, saradnje sa sličnim državnim institucijama u Kini…

Prema podacima Međunarodnog trgovinskog centra, do sada se iz Srbije u Kinu najviše izvozilo drvo i proizvodi od drveta, mašine i nuklearni reaktori, električna oprema, plastika, metal, kovani novac.

Obrnuto, iz Kine u Srbiju se uvozi najviše električna oprema, mašine i nuklearni reaktori, plastika i plastični proizvodi, aluminijum, odeća i pribor.

Kada je reč o proizvodnji, Kineze više od niskih troškova interesuje pristup tržištu, specifičnoj tehnologiji ili znanju.

Iz političkog ugla, proteklih godina, poverenje između dve zemlje je produbljeno. U tom smetu Srbija i Kina poštuju suverenitet i integritet što je posebno izraženo principijelnim stavom Kine povodom nepriznavanja JPN Kosova, odnosno stavom Srbije o nepriznavanju samostalnosti kineske provincije Tajvan.

Podsećanja radi, u decembru 2014. kineski premijer Li Kećijang je imao uspešnu posetu Srbiji, a u Beogradu je održan Treći sastanak šefova vlada Kine i zemalja centralne i istočne Evrope.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.