Šta muči mlekarsku industriju u Srbiji?
Na tržištu Srbije nije zastupljeno ni 50 odsto mleka ekstra klase i taj procenat će morati da bude stoprocentan kako se budemo približavali EU, što pokazuje da je kvalitet mleka jedan od najvećih izazova i zadataka u ovoj industriji, rečeno je danas Drugom srpskom kongresu mlekarstva u Beogradu.
Predstavnici resornog ministarstva poručuju da će država i dalje pružati pomoć sektoru mlekarstva u cilju njegovog razvoja i unapređenja kvaliteta mleka, dok predstavnici Udruženja proizvođača mleka Srbije ističu da bi trebalo „rekonstruisati“ sistem subvencija, odnosno napraviti drugačiju kasifikaciju.
Predsednik UO Udruženja proizvođača mleka Ljubiša Jovanović navodi da je najveći izazov kada je u pitanju ova oblast kvalitet, budući da u Srbiji, kako kaže, nije zastupljeno ni 50 odsto mleka ektra klase.
„Naš predlog je da se u nekom doglednom periodu napravi klasifikacija, odnosno da najviše premije dobiju oni farmeri koji se trude da proizvedu kvalitetno mleko“, rekao je Jovanović.
On je dodao da bi za njih premija mogla da se poveća na deset dinara, a da se za drugu klasu ona zadrži na tri, četiri dinara, a vremenom i ukine.
Kako kaže, nema smila kažnjavati one koji se trude, već ih treba nagrađivati.
Jovanović je ukazao da ima i malih proizviođača koji mogu da proizvode mleko ektra klase i da bi bilo važno dati prelazni rok i vreme onima koji žele da unaprede kvalitet.
Predstavnik Ministartva poljoprivrede Nenad Terzić rekao je da će se i dalje pružati pomoć sektoru mlekarstva u cilju njegovog razvoja i unapređenja kvaliteta mleka.
On je rekao da se nada da će uskoro početi da funkcioniše i nacionalna referentna laboratorija nakon čega će se kako je objasnio izdvajati različite premije po litru u zavisnosti od kvaliteta.
Terzić je naveo da se sada iz budžeta izdvaja pet milijardi dinara za premije.
Ekonomista u Centru za investicije FAO (Organizacije UN za hranu i poljoprivredu Dmitri Prikhodko rekao je da Srbija ima malo grla stoke na farmama kada je reč o malim proizvojačima (svega 2, 8 krava po gazdinstvu).
Prikhodko kaže da kod čak 95 odsto malih proizvojača kvalitet mleka nije u skladu sa standardima EU, dok kod velikih 70 odsto mleka zadovoljava standarde EU.
Kod srednjih proizvođača, 62 odsto mleka ima zadovoljavajući kvalitet.
On je ukazao da mlekarska industrija u Srbiji prima 70 odsto ukupne podrške u celom sektoru agrara i da je jedan od najvećih prioriteta.
Kako je dodao, taj sektor dobija veću finansijsku pomoć nego ratari ili drugi poljoprivredni proizvođači.
„Oko 24 odsto ukupnih prihoda u ovom sektoru je na jedan ili drugi način podržan od strane države“, rekao je Prikhodko ističući da treba razmotriti da li je najvažnije da država poveća sredstva ili da celokupna industrija jača svoju efikasnost.
On ističe i da je u zemlja EU u proteklih pet godina opao nivo finansiranja mlekarske industrije.
Takođe je naveo da je indeks cena u mlekarskoj industriji od prošle godine porastao za 23 odsto.
Koordinator FAO/EBRD projekata u Srbiji Miloš Milovanović kaže da ovaj sektor u Srbiji zahteva velike investicije i da je EBRD najveći pojedinačni investitor u oblasti poljoprivrede.
Kako je dodao, EBRD i FAO u Srbiji imlementiraju osam projekata tehničke saradnje čiji je ukupni portfolio tri miliona dolara.
Proizvodnja mleka u Srbiji godinama stagnira ili se nalazi na manje više istom nivou, rekao je Milovanović.
Prema njegovim rečima, dolazi i do kvalitativnih promena, odnosno do poboljšanja kvaliteta mleka kod nekih, ali i veoma veliki broj proizvođača mleka u Srbiji je van potrebne zone kvalteta.
Upitan da li smanjenje subvencija za mleko druge klase može da nešto doprinese, Milovanović je naveo da to nije jedini način, već da postoji set mera agrarne politike koji može da bude primenjen, a da su premije za mleko samo jedan instrument.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.