Stao motor najveće privrede Evrope

Vodeći ekonomski instituti u Nemačkoj proglasili su kraj višegodišnjeg ekonomskog rasta u toj zemlji. Za tekuću 2019. godinu prognozirali su rast BDP-a od samo 0,8 odsto, a pre samo nekoliko meseci očekivali su 1,9 procenata.

Ekonomski instituti znatno smanjuju prognoze rasta za ovu godinu, a industrija već beleži manje narudžbina.

„Uzlet nemačke ekonomije je završen“, kaže zamenik predsednika Instituta za ekonomska istraživanja „Hale“ Oliver Holtemeler predstavljajući zajedničku analizu nekoliko vodećih instituta koja je objavljena u četvrtak.

„Ipak, smatramo da je opasnost od izražene recesije zasad niska.“

Za 2020. godinu stručnjaci i dalje predviđaju rast od 1,8 odsto. Analizu su inače uradili instituti u Esenu, Berlinu, Minhenu, Kilu i Haleu.

Spoljne i unutrašnje pretnje

Ukoliko dođe do neregulisanog izlaska Velike Britanije iz Evropske unije, odnosno tzv. „tvrdog bregzita“, ekonomski rast u Nemačkoj verovatno će biti znatno niži nego što se ranije procenjivalo, kako u ovoj, tako i u narednoj godini, smatraju ekonomisti. Oni takođe uočavaju rizike i u nerešenom trgovinskom sporu između dve najveće svetske ekonomije, SAD i Kine.

Na nacionalnom, nemačkom nivou, privredu usporavaju: nestašica kvalifikovanih radnika, problemi s isporukama roba i poteškoće u automobilskoj industriji.

Uprkos rastućoj zabrinutosti, ministar ekonomije Peter Altmajer očekuje da će se ekonomska situacija uskoro poboljšati.

„Usporavanje makroekonomskih kretanja koje je zabeleženo u drugoj polovini 2018. postepeno će se prevazići, kasnije tokom ove godine“, rekao je Altmajer nakon objavljivanja zajedničke dijagnoze stručnjaka. „Ekonomija će ove godine ponovo oživeti, ali bez visoke dinamike koju smo imali poslednjih godina“, rekao je taj političar Hrišćansko-demokratske unije (CDU).

Rizici zbog ekonomske politike

„Nemačka ekonomska politika takođe stvara rizike, na primer, opterećujući dugoročnu stabilnost zakonskog penzijskog osiguranja značajnim beneficijama, koje neće moći da se finansiraju prihodima od doprinosa“, kritikuju instituti.

„To ukazuje na povećanje poreza koje će Nemačku učiniti manje atraktivnom za investicije.“ Politika bi zato, savetuju ekonomisti, trebalo više da se usmeri na poboljšanje uslova za investitore.

Očekuje se, doduše, nastavak rasta zaposlenosti, ali usporenijim tempom. Broj zaposlenih će se do 2020. godine povećati na 45,5 miliona, što bi bilo oko 700.000 više nego u 2018. U istom periodu, očekuje se smanjenje broja nezaposlenih na 2,1 milion. Uprkos slabijem rastu ekonomije, stručnjaci očekuju i nastavak snažnog suficita državne kase. U tekućoj godini, plus bi trebalo da bude 41,8 milijardi evra, a 2020. nešto manji — 35,6 milijardi evra.

Ovakva zajednička dijagnoza stručnjaka obično služi saveznoj nemačkoj vladi kao osnova za sopstvene prognoze, a to zatim čini i osnovu za procenu poreza.

Vlada je skoro prepolovila svoju procenu za ovu godinu na 1,0 odsto, a u narednoj godini očekuje rast od 1,6 procenata.

(Sputnjik)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.