Tabaković: Moguć rast Srbije iznad 6,0 posto ove godine
BEOGRAD – Guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković smatra da bi stopa rasta Srbije mogla da premaši ove godine projektovanih 6,0 posto, ako Srbija nastavi sa odličnim ekonomskim rezultatima koje za sada beleži.
Tabaković je, u obraćanju povodom prezentacije majskog izveštaja o inflaciji, istakla da je privreda Srbije dostigla pretkrizni nivo već u prvom tromesečju 2021, jedan kvartal ranije nego što se očekivalo.
Podsetila je da je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, međugodišnji rast BDP-a u prvom tromesečju iznosio je 1,2 odsto, dok je na kvartalnom nivou, desezonirano posmatrano, prema proceni centralne banke, BDP povećan za 2,5 posto.
„Ovakav rezultat je bolji od prvobitnih očekivanja, a tome je veliki doprinos dala pojačana aktivnost u građevinarstvu. Takođe, odlični rezultati ostvareni su i u industriji, izvozu i delu uslužnih sektora, uprkos novom talasu pandemije“, navela je Tabaković.
Na osnovu bržeg oporavka u prvom tromesečju od očekivanog, većih planiranih kapitalnih investicija države i donetog trećeg paketa fiskalnih mera, NBS procenjuje da će rast BDP-a iznositi 6,0 posto, što je iznad prethodnih projekcija centralne banke.
„Ukoliko Srbija nastavi sa odličnim rezultatima u realizaciji infrastrukturnih projekata i u privlačenju stranih direktnih investicija, stvoriće se mogućnost da stopa rasta bude i veća od sadašnje projekcije od 6,0 procenata, čemu u prilog može ići i dalji uspešan tok procesa vakcinacije, kao i oporavak u uslužnim delatnostima“, ističe Tabaković.
Prema njenim rečima, u 2020. godini je, uprkos pandemiji, priliv stranih direktnih investicija dostigao 3,0 milijarde evra i, kao i prethodnih godina, pretežno je bio usmeren u izvozne sektore, a dobar tempo priliva SDI nastavljen je i u ovoj godini.
Guverner NBS, kao važan podatak, navodi da je u 2020. povećana dobit privrede na 433,6 milijardi dinara, pri čemu podaci o strukturi prihoda i rashoda ukazuju na to da su tome u velikoj meri doprinele mere Vlade i NBS, tj. veći prihodi po osnovu subvencija i smanjeni rashodi po osnovu troškova kamata.
Zahvaljujući očuvanju postojećih i otvaranju novih izvoznih kapaciteta u prerađivačkoj industriji i poljoprivredi, Srbija je, napominje, spremno dočekala oporavak eksterne tražnje i u prvom tromesečju ostvarila rast robnog izvoza od čak 16,6 posto međugodišnje, a pritom je zabeležila prvi put suficit na tekučem računu platnog bilansa od blizu 160 miliona evra.
To je, dodaje Tabaković, za čak oko milijardu i 100 miliona evra bolji rezultat u odnosu na prvo tromesečje 2020 godine.
„Uz bruto priliv stranih direktnih investicija, koji je u prvom tromesečju iznosio 960 miliona evra, kao i neto priliv po osnovu portfolio investicija u sličnom iznosu, devizne rezerve zemlje porasle su na 14,3 milijarde evra, čime je dodatno ojačana otpornost na eksterne rizike“, predočava guverner NBS.
Naglašava da je Srbija očuvala i svoj kreditni rejting na korak do investicionog i uspešno emitovala evroobveznice po rekordno niskim kamatnim stopama, koje su pre svega upotrebljene za prevremenu otplatu ranije emitovanog skupog duga, ali i za adekvatnu fiskalnu podršku privredi u borbi s pandemijom.
Rejting agencije i druge međunarodne finansijske institucije su, dodaje Tabaković, uverene u održivost srpskih javnih finansija, a povećanje fiskalnog deficita i javnog duga u uslovima pandemije vide kao privremeno i opravdano.
Prema njenim rečima, povećanje učešća javnog duga u BDP-u Srbije tokom 2020. godine bilo jedno od najmanjih u Evropi, čemu je doprineo povoljniji ishod u pogledu privrednog rasta, kao i niži troškovi njegovog servisiranja.
Javni dug opšte države je, napominje Tabaković, tokom 2020. povećan za svega 5,4 procentna poena BDP-a, što je, kaže, višestruko manje od većine evropskih zemalja, u kojima je rast udela javnog duga iznosio i preko 15, a u nekima i preko 20 procentnih poena.
„Iako će ove godine javni dug biti privremeno povećan, cenimo da će ostati ispod mastriškog kriterijuma od 60 posto BDP-a, kao i da će već od sledeće godine biti na silaznoj putanji, što su ocene i domaćih, ali i međunarodnih finansijskih institucija“, rekla je guverner.
Tabaković je ponovila i ovom prilikom da je za uspešno hvatanje Srbije u koštac sa korona krizom zaslužno odgovorno vođenje ekonomske politike u prethodnom periodu i koordinisane i pravovremene mere NBS i Vlade Srbije, čime je ekonomska šteta tokom pandemije svedena na minimum.
Na taj način smo, kaže, pad BDP-a u 2020. sveli na svega 1,0 posto, „a njegov pretkrizni nivo uspeli da dostignemo već u prvom tromesečju ove godine – jedno tromesečje ranije nego što smo očekivali“.
Kao važne faktore koji su to omogućili navodi očuvanje makroekonomske i finansijske stabilnosti, u čijoj osnovi je relativna stabilnost deviznog kursa, zahvaljujući kojima je sprečen veći pad poslovnog i potrošačkog poverenja tokom prvog talasa pandemije, i obezbeđeno očuvanje poverenja na visokom nivou u kasnijem periodu.
„To je doprinelo da pretkrizni nivo industrijske proizvodnje i izvoza dostignemo još u trećem tromesečju prethodne godine, nakon čega smo bili prilično sigurni da će Srbija biti jedna od retkih zemalja koje će uspeti da zaista ostvare ekonomski oporavak u obliku latiničnog slova ‘V’”, zaključila je guverner NBS Jorgovanka Tabaković.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.