Najbolji rezultati u poslednjih nekoliko decenija

BEOGRAD – Devizne rezerve veće od 12,5 milijardi evra, stabilan kurs dinara, cena i rast bruto domaceg proizvoda i stranih direktnih investicija, predstavljaju najbolji rezultat u poslednjih nekoliko decenija, izjavila je guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković.

Tabakovic u intervjuu za RTS navodi da koliko god neko bio zavidan ili bilo čime drugim motivisan ne može da ospori podatak da Srbija danas ima najveće devizne rezerve u poslednjih 20 godina, a koje na današnji dan iznose – 12,6 milijardi evra.

„Na primer, naknada od aerodroma od koncesija je samo delic tog ukupnog rasta koji je ostvaren sa 6,7 na 10. Danas raspolažemo sa 21,5 tona zlata i to je u odnosu na jucerašnju cenu preko 850 miliona evra. A to je malo ispod sedam procenata ukupnih deviznih rezervi i mi cemo nastojati da povecamo, sve radimo i preduzimamo da bi imali tu vrste aktive u deviznim rezervama koja ne zahteva nikakav trošak a daje sigurnost“, navela je Tabaković.

Ona je istakla i da je dinar postao poželjna roba za kojim je veca tražnja nego ponuda i zato raste njegova cena.

„Zato Narodna banka i ima probleme, pod znacima navoda probleme, imali smo najvecu kupovinu u jednom mesecu, to je bio mesec jun kada smo 735 miliona evra kupili da ne bi dozvolili da dinar preterano jaca“, objašnjava guvernerka.

Ona ističe i da je Srbija dostigla cifru od 70 milijardi dinara dinarske štednje što ocenjuje kao impresivno u odnosu na nasleđe.

„Bila nam je preča država i ciljevi koje smo postigli od samih izbornih ciklusa. Znaci privreda Srbije koja je pre cetiri godine iz minusa ušla u zonu profitabilnosti i zaradila 500 milijardi dinara i prikazala dobit na koji je državi platila porez što je jedan od izvora kako država može svoje dugove da izmiruje iz dinarskih sredstava time što ima vecu naplatu poreza na dobit, zbog vece privredne aktivnosti i vece zaposlenosti – preko 200.000 radnika zaposleno je u privatnom sektoru“, navodi Tabaković.

Ona ističe da Srbija ima i povecan robni uvoz u cemu znacajno ucestvuje i potrošnja.

Kaže da se sve što rade svodi na želju da imamo i poboljšan životni standard.

„Ali, izvinite, da li se sve što radimo ne svodi na želju da imamo i poboljšan životni standard i ako znamo da su izvori te potrošnje robe široke potrošnje koja raste nešto brže od izvoza i ako znamo da je to rezultat povecanja plata u privatnom sektoru, pre svega, jer je za cetiri godine kumulativni rast plata u privatnom sektoru preko 20 procenata. Ako uzmemo npr samo april ove godine rast plata u privatnom sektoru je 12,3 odsto, a u onome što se zove javni sektor taj rast je 9,6 odsto“, kaže Tabaković.

Govoreći o bankarskom sektoru, kaže da bez obzira što se jednako odnosi prema svim bankama bez obzira na velicinu, poreklo i gde im je matica, smatra da Srbija treba da ima neku od banaka poput Poštanske štedionice ili ucešce u Komercijalnoj banci.

„Jer sa svim svojim strateškim projektima koje namerava da preduzme ili da završi, pa morate da priznate da tu ima malo i psihologije a ne samo profita“, zaključuje Tabaković.

(Tanjug)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike